Foto: Wikipedia

На данашњи дан, 12.04.1945. године, пробијен је Сремски фронт.

Сремски фронт је формиран непосредно по ослобођењу Београда, крајем октобра 1944. године и трајао је све до његовог пробоја 12. априла 1945. године.

Борбу на њима стратешки повољном положају наметнули су Немци са жељом да обезбеде извлачење својих јединица из Грчке, Македоније и Албаније. На супротној страни, поред јединица Народно – ослободилачке војске, учешће у борбама узеле су и снаге Црвене армије и две дивизије бугарске Прве армије.

Борбе су биле веома тешке, напорне и дуготрајне. Свесрдно потпомогнути усташама, Немци су се успешно бранили. Фронт се без већих померања одржао све до 12.04.1945.

У зору 12. априла снаге Народно – ослободилачке војске су кренуле у пробој Сремског фронта. Офанзива је почела артиљеријском припремом од 15 минута из 120 топова и дејствима из 50 авиона. Након тога, у јуриш су кренуле јединице из првог ешалона и освојиле главне одбрамбене линије Немаца.

Нажалост, Сремски фронт је још увек отворен.

Он је и дан данас место жестоког спорења. За једне он представља највећу ослободилачку битку и највећу победу наше армије у Другом светском рату.

За друге, Сремски фронт ће заувек остати велико, сулудо, а можда и смишљено стратиште српске младости.

За један део историчара, Сремски фронт је био једно од најтежих, најдуготрајнијих и најславнијих партизанских бојишта у борби против окупатора. Међутим, за већину српских домаћина, чија су деца расула кости у расквашеном блату сремске равнице, овај фронт је био чин нечије освете, обична кланица која се могла и морала избећи.

Истина је, као и увек, негде на средини. До ње морамо доћи, ако желимо да га коначно затворимо.

То дугујемо и највећем броју војника који су погинули у борбама на Сремском фронту. Они су у те борбе ушли чврсто верујући да чине праву ствар.

Током шестомесечних борби на Сремском фронту је страдало (утврђено именом и презименом) око 13.000 бораца Народно-ослободилачке војске, 1.100 бораца Црвене армије, 623 бугарска војника.

По проценама, немачки губици су износили око 30.000 војника.

Тачан број жртава није утврђен. Сматра се да су жртве на страни Југословенске армије, пре свега Срба, биле вишеструко веће.

Извор: vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.