youtube.com

На данашњи дан, 17. априла 1814. године, у Угрини код Бибира, рођен је Јосиф Панчић, српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије.

Јосиф Панчић, лекар по позиву, био је ботаничар светског гласа, а свакако једно од најзначајнијих имена наше науке и културе. Био је оснивач многих научних дисциплина и научник који је најбоље познавао и описивао биљни свет Србије.

Основно школу је завршио у Госпићу, гимназију у Ријеци. У Будимпешти је завршио медицину.

У Бечу се упознаје са Вуком Караџићем. По Вуковом наговору долази у Србију 1846. године, где остаје до краја живота.

Посећивао је и истраживао планине широм Србије, а највише је био одушевљен Копаоником. По њему је и назван највиши врх Копаоника – Панчићев врх (2017 м/нв).

На Копаонику се налази и маузолеј са његовим и посмртним остацима његове супруге Милеве. Жеља Јосифа Панчића је била да буде сахрањен на Копаонику. Испунили су му је планинари Србије и САНУ, 07. јула 1951. године, када су њихове земне остатке сахранили у ковчегу од Панчићеве оморике у маузолеју, на врху Копаоника.

Панчићева оморика је нова врста четинара коју је он открио и која је по њему и названа. Ову ендемску врсту оморике Јосиф Панчић је открио на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 01. августа 1877. године.

Јосиф Панчић је био зачетник планинарства у Србији и наш први планинарски водич. У свом научно – истраживачком раду, поред ботанике, бавио се и областима зоологије и геологије.

Током свог дугогодишњег рада открио је 102 и описао око 2 500 биљних врста.

Објавио је 42 научна рада из наведених области. Најпознатија његова дела су „Флора Кнежевине Србије“ и „Копаоник и његово подгорје“. О његовом животу и делу објављено је преко 100 научних радова и расправа.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.