ОД 1. ЈАНУАРА ФАРМЕ “КРЗНАШИЦЕ” У СРБИЈИ ИЛЕГАЛНЕ

Од 1. јануара фарме “крзнашице” у Србији су илегалне, што је условио Закон о добробити животиња који је забранио узгој, држање, увоз и убијање животиња због производње крзна и коже, а који је ступио на снагу с првим даном 2019. Године.

У регистру Управе за ветерину до доношења забране било је 16 фарми за узгој крзнашица.

У Министарству пољопривреде објашњавају да се Законом о добробити животиња који је усвојен још 2009. године забрањује држање, репродукција, увоз, извоз, и лишавање живота животиње искључиво ради производње крзна и коже.

Што се тиче праксе у ЕУ, чланицама је остављена могућност забране на нивоу држава, те се закони разликују, неке државе увеле су потпуну забрану узгоја животиња ради крзна, неке су појединачно забрањивале узгој појединих врста или имају забране по појединим регијама.

У неким земљама је узгој ограничен или потпуно онемогућен што је последица строгих прописа о узгоју животиња ради крзна чинчила у земљама чланицама Европске уније.

Многе земље Европске уније су изгласале потпуну или делимичну забрану држања и узгоја ових животиња, а тренутно се о томе води дебата у Пољској, Луксембургу и Белгији.

Што се тиче суседних земаља, у Македонији је законом који је ступио на снагу 2014. године забрањен узгој животиња ради крзна, коже или перја, а у Словенији је забрана узгоја ступила на снагу 1. јануара 2015. године.

У Хрватској је то забрањено од 2017, а у Босни и Херцеговини забрана је прописана 2008. а прелазни период за примену је 2028.

Удружење за заштиту и права животиња “Слобода за животиње”, 5. маја прошле године интензивирало је кампању “За Србију без крзна”, чији је циљ да се грађани едукују и информишу, као и да се скрене пажња надлежнима на важност постојања и примене овакве забране.

Од 1. јануара 2019, дакле, све преостале фарме “крзнашица” у Србији постају илегалне, а казне за непоштовање забране износе од 100.000 до милион динара, кажу у удружењу.

Њихови подаци показују да је годишње убијано више од 12.000 чинчила, које су једина врста која се у Србији узгајала ради добијања крзна.

Иначе, забрана узгоја животиња ради производње крзна примењује се у Великој Британији, Аустрији, Македонији, Словенији, Белгији, Немачкој, Шведској, Хрватској и Луксембургу.

Забрана с прелазним периодом који је у току постоји у Холандији, Чешкој, Норвешкој, Данској.

У Шпанији је забрањено отварање фарми крзнашица из еколошких разлога.

Швајцарска нема формалну забрану, али јако строги прописи држања животиња за потребе добијања крзна не дозвољавају узгој.

Извор: Taнјуг

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.