Чини се да, и поред бројних светских и европских првенстава у фудбалу, још увек у нашим медијима влада поприлична неусаглашеност у вези са именом ове државе на Иберијском полуострву – да ли је у питању Португал или Португалија. На прву лопту, изгледа да је назив Португалија нешто присутнији у јавности, а да му у последње време воду мути краћи облик – Португал. То потврђује и претрага преко Електронског корпуса српског језика, облик Португалија појављује се у том корпусу 1008 пута, а Португал 689 пута.

Да видимо шта кажу приручници о овом питању. Правопис (допуњено издање из 2011. године) каже да је облик Португалија традиционалнији и да га треба задржати, да је преузет немачким посредовањем, док оригиналу, иначе, одговара Португал. С друге стране, Клајн у својим Језичким недоумицама (6. издање из 2003. године) каже да је Португал бољи облик јер се тако ова земља зове и у оригиналу. У прилог овој констатацији треба да узмемо у обзир и називе етника. Речник српскогхрватскога књижевног језика Мaтице српске бележи назив Португалац (али не и Португалка), а као присвојни придев наводи португалски – дакле, оба изведена од Португал. За Португалца такође каже да је становник Португала. Међутим, Речник српскога језика исте Матице српске наводи називе и Португалац и Португалка и присвојни придев португалски, али каже да су у питању становници Португалије, односно оно што се односи на Португалију. Српска страница Википедије ову државу представља као Португалију, али одмах на почетку чланка даје и алтернативу – Португал.

Свој став по овом питању изражава и Божо Ћорић (Лингвомаргиналије), који очекује од језичких стручњака да јавности скрену пажњу на кодификовани облик Португалија, док сврставање на страну облика Португал не види као основано зато што позивање на оригинал није ваљан аргумент. Такође, скреће пажњу на то да облик Португалија није преузет из немачког језика. (Португалија може бити облик из руског језика: Португалия, док је у немачком Portugalien). И Рада Стијовић у свом Језичком саветнику подсећа да је реч исправна у оном облику који је усвојен и укорењен у јавном изразу и да би мењање облика како би био ближи оригиналу довело до преобликовања Беча у Виену, Рима у Рому, Будимпеште у Будапест итд.

Шта можемо да закључимо из овога? Очигледно је у питању лексички дублетизам, оба облика су довољно дуго присутна у јавности да су заживела и у речницима и у приручницима који их различито третирају. Разлика између њих је у пореклу, један смо преузели из руског (или немачког) језика (Португалија), а други из изворног језика (Португал), могуће под утицајем хрватске литературе (Р. Стијовић). Правопис даје предност облику Португалија, тврдећи да је он традиционалнији (што потврђује и нешто већи број примера у Електронском корпусу) и да га треба задржати, док облику Португал ипак не одриче легитимитет (коју донекле оправдавају и изведенице – Португалац, Португалка, португласки). Португалија се тако зове и на албанском, бугарском, белоруском, мађарском, македонском, пољском, румунском, украјинском језику.

IZVORJezikofil.rs
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.