Održana tribina „Asasini – mistični red srednjovekovnog islama“

Tribina „Asasini – mistični red srednjovekovnog islama“, održana je u ponedeljak 7. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je doc. dr Boris Stojkovski, istoričar.

Asasini su red u islamskoj struji nizaritskog ismailizma, koji je jedna grana šiitskog islama. Delovali su u periodu od 1090. godine pa sve do trenutka kada su ih uništili Mongoli 1256, odnosno 1273. godine. Najpoznatiji su kao atentatori, odnosno ubice.

Na početku predavanja Stojkovski je naglasio da, kada se govori o muslimanskom svetu u srednjem veku, taj svet nije monolitan. Sledbenici božjeg poslanika Muhameda ne pripadaju jedinstvenom korpusu. Naprotiv, struje unutar islama su brojne, a često i međusobno jako sukobljene.

– Islamski svet, a ovo je jako važno i kada govorimo o asasinima, kao i o epohi krstaških ratova, neretko je međusobno bio u sukobu, a u savezu sa pojedinim hrišćanskim feudalcima i gospodarima. Bivalo je i obrnuto: isto tako su i hrišćanski gospodari latinskog istoka neretko bili u međusobnom sukobu, a imali su savezništvo sa pojedinim muslimanskim gospodarima – objasnio je Stojkovski i dodao da su politički i ekonomski interesi tu uvek igrali ključnu ulogu.

Da bi se razumela pojava asasina, neophodno je vratiti se u  632. godinu, kada je preminuo osnivač najmlađe monoteističke religije Muhamed, osoba koju muslimani smatraju svojim prorokom i božjim poslanikom. Njega su nasledila četvorica halifa.

Četvrti od njih bio je Alija, koji je ubijen, a to ubistvo označilo je vrlo ozbiljan raskol u islamu, kada nastaju šiiti, naspram i danas većinskih sunita. Otvorilo se pitanje imamata, a imam je centralna figura čitavog shvatanja šiitskog islama.

Kada je umro šesti imam Džafar Sadik, otvorilo se pitanje naslednika (njegov sin Ismail umro je pre svog oca) i tako su nastali Ismailiti, dok dvanaestoimamski šiiti, najbrojnija grupa pogotovo u današnjem Iranu, priznaju Musu al Kadima, drugog Džafarovog sina, za imama i naslednika.

„Fidajun“ je najbliži arapski naziv za red asasina. Oni su od početka stvarani i obučavani za žrtvu, praktikovali su misticizam, pogotovo pod uticajem predvodnika Hasana Sabaha. U prvih vek i po postojanja, asasini nisu bili plaćenici. Ta priča o njima kao plaćenicima nastala je kasnije, iz pera njihovih protivnika unutar islamskog i hrišćanskog sveta.

Godine 1256. Hulagu-kan zauzeo je grad Alamut, a 1273. godine pokoreni su sirijski asasini. Međutim, sultan Bajbars ponudio im je da postanu njegove plaćene ubice, a zauzvrat su dobili pravo da postoje. U 14. veku poznati svetski putnik ibn Batuta rekao je da su oni već tada imala fiksnu cenu za koju su vršili ubistva.

Zahvaljujući Marku Polu, jednom od najpoznatijih putnika u istoriji sveta, proširila se legenda da su oni koristili hašiš i da su tako omamljeni ubijali. Asasini su ušli u savremenu popularnu kulturu. Priča o njima dobila je novi, mistični karakter.