Одржана трибина „Цар Николај Други Романов – владавина од 1905. до 1917. године – узроци пропасти Русије 1917. године“

Одржана трибина „Цар Николај Други Романов – владавина од 1905. до 1917. године – узроци пропасти Русије 1917. године“

Други део трибине „Цар Николај Други Романов – владавина од 1905. до 1917. године – узроци пропасти Русије 1917. године“ одржан је у понедељак 25. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

Николај Други Александрович припадао је последњој царској династији Романов која је владала Русијом од 1613. Године до стравичног убиства самог цара и његове породице 1917. године.

– У фебруару 1903.године у зимском дворцу у Санкт Петербургу одржан је бал који је био један од најважнијих догађаја у историји Русије и шире почетком 20. века. Бал је приређен у поводу великог јубилеја 290.година од доласка династије Романов на руски престо. Све званице, укључујући и царску породицу били су у костимима који су подражавали одевање руског племства у 17. веку – рекао је Карановић у уводном делу трибине.

Неколико деценија доцније, о том балу своју оцену дао је велики кнез Александар Михаилович, унук цара Николаја Првог и рођак Николаја Другог: „Док смо ми плесали, над Русијом су се са истока надвијали тамни облаци, а кроз прозоре дворане у нас је зверски буљила једна друга, мрачна Русија“.

Ова Михаиловичева мисао у много чему одражава стварне узроке пропасти Русије 1917. године, рекао је у наставку аутор трибине. Додао је да је у тој великој мисли Михаилович погрешио у једном сегменту – катастрофу нису изазвали они који су споља зверски буљили кроз прозоре у племство које је уживало у тој грандиозној ноћи. Катастрофу су изазвали они који су плесали у тој дворани. Ако не сви, оно барем већи део њих.

Крајем 19. и почетком 20. века Русија и Јапан нашли су се у озбиљном клинчу у вези са политичком доминацијом на далеком истоку над североисточним делом Кине, корејским полуострвом и топлим морима која запљускују Јапан. И друге велике силе (Британија,САД и Немачка) такође су се бориле за ту доминацију.

Крајем 19. века Русија је успела да под своју контролу стави Манџурију, данашњи источни део Кине. У наредним годинама, Русија је развила привреду на том подручју. Рат за превласт над Манџуријом између Русије и Јапана избио је свом силином, а започео га је Јапан 1904. године.

Све време рата који је трајао нешто дуже од годину дана, руски цар био је под притисцима својих рођака из других земаља. Попустио је, и мировни преговори су на предлог америчког председника Теодора Рузвелта организовани  у САД. Мировни споразум, склопљен 5. септембра 1905. године био је неповољан по Русију.

Многи историчари сматрали су да је тим споразумом посејано семе катастрофе, односно револуције која је избила 1917. године, упркос изузетним привредним резултатима које је у Русији остварио цар Николај Други Романов. Русију је уништила таштина, гордост и похлепа руске елите која је мислила да ће уклањањем цара они доћи на власт.

Револуционари су 1917. побили комплетну царску  породицу. Руска православна црква канонизовала је цара Николаја Другог заједно са његовом супругом царицом, царевићем и четири кнегињице и прогласила их мученицима.