Одржана трибина „Геополитика неоевроазијства“

Одржана трибина „Геополитика неоевроазијства“

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Геополитика неоевроазијства“ одржана је у среду 22. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

На почетку деведесетих година у Русији, „новоевроазијци“ међу којима и Александар Дугин, били су потпуно на маргини, у некој врсти унутрашњег егзила. Покушавали су да делују кроз два часописа – „Елемент“ и „Дан“ (који је касније променио назив у „Сутра“).

– Све до средине деведесетих, после појављивања Дугинове књиге „Основи геополитике I и II“, о њему и свима њима почело се много озбиљније размишљати, не само у Русији, него и на Западу. Они, (првенствено Дугин који је био веома вешт у комуникацији са медијима) у Русији су почели да освајају институционални простор – рекао је Вукашиновић.

Новоевроазијци од староевроазијаца преузимају првенствено идеју о Русији и Евроазији као централној земљи око које се окреће географска осовина историје. Та Дугинова теза посебно је занимљива, сматра Вукашиновић, јер се појављује у периоду 1995/7. године у време потпуне деструкције СССР-а. Тада на Западу Збигњев Бжежински подручје Евроазије описује као „велику шаховску таблу“ где су САД доминантна сила, а Русија је држава са извесном перспективом даљег распарчавања.

Дугин се томе супротставио. Изнова је валоризовао идеју о Русији „као средишњој земљи“ која има своју „метаисторијску мисију“ обједињавања континента и стварања једне „евроазијске империје“. Други теоретичар, веома проницљив, Александар Сергејевич Панарин, између осталог, истицао је да је основни закон геополитике (судар копна и мора) потребно допунити искуством претходне хладноратовске епохе у оквиру које су САД симболизовале свет богатих.

За Србију је тема евроазијства важна, јер евроазијска економска унија је реалност, не само на постсовјетском, него и на нашем простору, а ми смо од октобра део тих интеграција. Уједно, то је једини реалан интеграциони простор где смо ми субјекат и нација са садржајем. У свим тим пројекцијама овај простор називају Великом источном Европом, а на нас рачунају са Косовом и Метохијом.

– Долазимо до Турског тока, јер у свету у последњих 120 година траје битка за енергију. Сада се сви престројавају и све кризе на простору Евроазије, Африке, Латинске Америке, а Венецуела је најбољи пример, мотивисане су овладавањем нафтно–гасним ресурсима. Друга реална стратешка алтернатива, чији смо ми важан учесник, је кинеска јединствена геополитичка идеја  „Један појас, један пут“ – закључио је Вукашиновић.