Одржана трибина „Робин Худ – рађање легенде“

Одржана трибина „Робин Худ – рађање легенде“

Tрибина „Робин Худ – рађање легенде“ одржана је у понедељак 29. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.

Аутор је предавање започео вечитим питањем: да ли је постојао Робин Худ? До дана данашњег истраживачи не дају јединствен одговор на то питање. Још од средине 18. века постоје разнородне претпоставке о његовом идентитету.

– Највећи проблем ствара то што је овај хипокористик имена Robert-Robin (Robyn) изузетно чест у средњовековним енглеским изворима који су били под снажним утицајем француске културе, док је израз за капуљачу Hood, Hude, Hode такође врло присутан, као и само име Робин Худ у разним облицима. Robert Hood као име носили су многи одметници који се појављују у списима средњег века – објаснио је Стојковски.

     Најранија помињања Робина Худа потичу из Јорка између 1226. и 1234. године. У тамошњим финансијским списима најпре се помиње један дужник, а затим и одметник под тим именом. У средњовековном енглеском праву одметник је био неко ко је изван домашаја закона, онај ко се огрешио о краљевске прописе.

– Ништа од овога, међутим, није дефинитивно тачно, јер не постоји ниједан конкретан извор који каже да је одређена особа послужила за настанак легенде о Робину Худу. Постоје и претпоставке да су због паралела са одметништвом неке личности послужиле за настанак легенде – рекао је Стојковски.

Истина је да су у личностима Робина Худа и Малог Џона неки тражили паралеле са историјским личностима које су биле и браћа, а у питању су Роберт и Џон Дејвил. Неки аутори су сматрали да се иза Робина Худа крије Роџер Годберд или Робин Худ од Вејкфилда, средњовековне личности из Енглеске. Ипак, ни за једну од њих нема ниједне експлицитне потврде.

Најважнији извор за формирање идеје о Робину Худу и његовој веселој дружини јесу баладе међу којима се најстаријом сматра балада „Робин Худ и монах“, а нађена је у рукопису у другој половини 15. века. Тада, прецизније 1475. године, настаје и први драмски спис „Робин Худ и шериф од Нотингема“.

Већ у доба Тјудора потпуно се формирала прича о Робину Худу и тај мотив „доброг одметника“ прати легенду о овом јунаку све до данас. Тек после краљице Елизабете, у 17. веку, током раног новог века, појављује се велики број манускрипата са баладама о Робину. Неке од њих имају средњовековни корен, а неке су наставак и уобличавање већ постојеће традиције.

Робин Худ је у раном новом веку имао веома снажну традицију, о чему сведочи и богати опус Вилијема Шекспира. Помињања овог храброг одметника код Шекспира се могу наћи у делима „Два племића из Вероне“ и „Како вам драго“, док у драми „Хенри Четврти“ велики писац спомиње Робинову љубав Маријану, али као синоним за неженствено и неморално понашање.

Сер Валтер Скот и његов „Ајванхо“, Александар Дима и његов „Краљ лопова“, као и Хауард Пајл и његова компилација прича под називом „Веселе авантуре Робина Худа“, дела су на основу којих је изграђена савремена легенда, али и модерна слика Робина Худа.

Двадесети век донео је тоталну револуцију и еволуцију лика Робина Худа. Снимљено је више од стотину екранизација -Ерол Флин је остварио једну од најславнијих филмских верзија овог јунака. Рађене су и пародије од којих је најпознатија верзија Мела Брукса.

– Ређале су се тв серије, опере, оперете, стрипови као и други прикази у популарној култури за децу и одрасле који су  одредили Робина Худа као једну од највећих (псеудо)историјских личности које данас познаје готово цео свет  – закључио је Стојковски.