Tribina „25. mart 1941. godine – slučaj kneza Pavla Karađorđevića” održana je u ponedeljak, 30. jula u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.
Objašnjavajući izbor ličnosti za ovu tribinu, Balaban je kazao da je logika politike koja je dovela do pristupanja Trojnom paktu 25. marta 1941. godine uvek aktuelna tema u srpskoj istoriografiji. Taj događaj je potrebno razumeti i o njemu neprestano rasuđivati. Mišljenja o knezu Pavlu su i danas oprečna.
Knez Pavle Karađorđević (1893-1976) bio je vladar Kraljevine Jugoslavije od 1934. godine zahvaljujući tome što je kralj Aleksandar Ujedinitelj imao najviše poverenja u njega i, kao da je predosećao atentat u Marselju, testamentom mu je ostavio presto. On je od kneza zatražio da sačuva Jugoslaviju do septembra 1941. godine, kada je prestolonaslednik Petar Drugi punio 18 godina.
Sticajem okolnosti, knez Pavle će otići ranije sa trona, posle puča 27. marta, a kome je prethodio 25. mart i priklanjanje jugoslovenske vlade Trojnom paktu.
Balaban je podsetio da se knez Pavle od 1913. godine školovao na Oksfordu u Engleskoj, gde je kasnije živeo mirnim porodičnim životom sa suprugom, princezom Olgom, održavajući dobre veze sa britanskom kraljevskom porodicom i aristokratijom. Tek 1925. godine došao je u Jugoslaviju, a sve do 1934. godine nije imao iskustva u politici. NJegova pažnja bila je do tada usmerena na kulturu, slikarstvo, muzeje…
Kada je u veoma turbulentnom vremenu preuzeo kormilo države, knez je, koristeći iskustva kralja Aleksandra, a uz osećaj časti, pokušao da sačuva Jugoslaviju. Posle kratke vlade Bogoljuba Jeftića, knez je mandat poverio sposobnom političaru, dotadašnjem ministru ekonomije i finansija, Milanu Stojadinoviću. Istovremeno, knez je pokušao da ostvari kontakt sa Mačekom, predsednikom Hrvatske seljačke stranke, kako bi se rešilo identitetsko hrvatsko pitanje i time Hrvati „vezali” za Jugoslaviju. Ali, zbog Stojadinovićeve vezanosti za Nemačku i Italiju, knez ga je smenio i dao mandat Dragiši Cvetkoviću.
Hitler je napredovao, Francuska je pala veoma brzo, Rumunija, Bugarska i Mađarska su pristupile Trojnom paktu, Grčku je napala Italija. Hitleru je bilo bitno da privoli i Jugoslaviju da uđe u Trojni pakt, a knez Pavle je tražio da ostane neutralan. Januara 1941., britanski ambasador došao je kod kneza Pavla i obavestio ga da se u Grčkoj iskrcava britanski korpus, te da neutralnost više nije dovoljna. Knez Pavle je odlučio da uradi nešto što je bilo suprotno onome što su Britanci tražili – jugoslovenska vlada potpisala je pristupanje Trojnom paktu. Britanska imperija obrušila se na kneza, a potom su ga jugoslovenski komunisti proglasili za izdajnika.
Prinuđen na egzil, sa porodicom je dospeo u Grčku, pa u Keniju, a zatim u Johanesburg. Tek 1952. godine prvi put je imao pravo da poseti Britaniju. Preminuo je 1976. godine. Ekshumiran je 2012. godine i sahranjen na Oplencu u zajedničkoj grobnici Karađorđevića.
