Održana tribina „Ustanak Srba u Banatu 1594. godine“

Tribina „Ustanak Srba u Banatu 1594. godine“ održana je u utorak 20. avgusta u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je dr Miloš Savin, istoričar.

Srpski ustanak iz 1594. godine bio je jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Ustanku Srba u Banatu, međutim, nikada u srpskoj istoriografiji nije dovoljno posvećivana pažnja iz nekoliko razloga.

– U 19. veku istoričari su se uglavnom bavili temama značajnim za srpsku državnost i državotvornost u vezi sa  Kneževinom Srbijom i srpskim ustancima. Drugi razlog je to što su naši istoričari nedovoljno koristili stranu literaturu, a treći razlog leži u činjenici da nije ostavljen nijedan pisani trag na srpskom jeziku o ovom ustanku – objasnio je autor.

Banat krajem 16. i početkom 17. veka nije predstavljao pitomu, obradivu ravnicu kao što je to danas. Bio je pun rukavaca, močvara i mrtvaja. U privrednom i poljoprivrednom smislu Banat je oživeo posle 1720. godine pošto je dve godine ranije utvrđen mir kojim su Turci pravo na Banat  – definitivno izgubili.

Banat se tada protezao istočno do Karpata, južno do Dunava, zapadno do Tise i Dunava i severno do Moriša. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu osmanskog Temišvarskog ejaleta) su 1594. započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druga dvojica ustaničkih vođa bili su ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

Ustanici su uspeli da brzo uspostave kontrolu nad Vršcem, a bez većih problema stigli su pred Bečkerek. To se završilo  vrstom kompromisa: neki Turci za koje se smatralo da su nečasno postupali, bili pobijeni, deo njih je ostao tu pod nekom vrstom srpske vlasti, a narod je vraćen.

Srbi u Banatu su tada raspolagali sa oko 15.000 naoružanih ljudi što je predstavljalo veliku snagu u tom periodu, ako se ima u vidu da je u celom Prvom srpskom ustanku 1804. učestvovalo 30.000 ljudi.

Turci su shvatili da je najdelotvornije da nekom vrstom pomirljive politike pacifikuju Srbe u Banatu znajući da jak uticaj Habzburgovaca i Erdeljana na srpsko stanovništvo može da im stvara velike probleme.

– Takvom politikom do 1718. godine, dakle nešto manje od dva  veka, Banat je bio inkorporiran u Osmansko carstvo – zaključio je Savin na kraju predavanja.