Одржана трибина „Век Европе од Балтика до Јадрана“

Одржана трибина „Век Европе од Балтика до Јадрана“

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Век Европе од Балтика до Јадрана“ одржана је у среду 27. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

Идеја о Европи од Балтика до Јадрана различито се именовала  у протеклих сто година. У основи, представљала је један консеквентан геополитички стратешки концепт, првенствено англосаксонске, а касније англоамеричке стратегије у Европи.

Овај појам, објаснио је Вукашиновић, први пут се појавио у 1919. године у књизи Британца Халфорда Џона Мекиндера, оснивача  модерне геополитике и аутора дела Демократски идеали и стварност, које је настајало упоредо са тзв. Версајском мировном конференцијом 1919. године на којој је главна тема био европски послератни поредак.

На тој конференцији су првенствено Енглези и Американци успели да наметну своју политичку мапу европског устројства, која ће касније изазвати велике фрустрације првенствено у Немачкој.

– Мекиндер је 1904. године написао основни геополитички текст Географска осовина историје, у ком је објаснио основни закон геополитике. Суштина је у томе да је историјски процес заправо сукоб два геополитичка принципа: поморског (атлантистичког) и копненог (континенталистичког) – рекао је аутор трибине.

Мекиндер је у геополитички речник 1904. године увео два појма која су опстала до данас – „срце света“, који је идентификовао са Русијом и „светско острво“ (цео евроазијски континент). Он је промишљао и о Чехословацима (Бохемима) и из тог његовог огледа назире се зашто је настала држава Југословена. Он говори о „једном народу три племена (Срба, Хрвата и Словенаца). Занимљиво је и да овај класик британске геополитике не користи израз држава Срба, Хрвата и Словенаца него – Велика Србија.

Када је почео Други светски рат, центар Атлантизма се сели у Америку. Совјети, Американци и Енглези су номинални савезници, јер сви кобајаги ратују против Немаца. Американци наоружавају и једне и друге, јер им је у интересу да тај рат потраје што дуже. Они на тајним седницама Савета за спољне послове обнављају идеју санитарног кордона (Мекиндерова идеја из 1919. године) у оквиру великог пројекта „Рат и мир“, чија је основа да се на развалинама поражене Немачке спречи послератни утицај СССР-а у Европи.

Тим закулисним играма бавила се професорка Смиља Аврамов у својој студији о трилатералној комисији. Идеја је, наиме, била да се створи федерални савез од Балтика и Црног мора до Јадрана. Мекиндер је до своје смрти 1943. учествовао у раду Савета који је заседао у Њујорку.

За нас Србе кључни је био Прелиминарни уговор који је 24. јула 1942. године у Вашингтону краљ Петар Други потписао са председником Рузвелтом. У том уговору изричито стоји да САД долину Вардара и Мораве сматрају коридором од свог највишег безбедносног интереса у Европи.

За разумевање карактера Хладног рата у Европи и улоге коју су САД намениле Југославији, веома је важна 1948. година. Та улога је идентична оној из 1918. године када је Југославија формирана и када је Мекиндер сматрао да та држава треба да буде антинемачка, а показало се после рата и – антируска творевина.

Данас у једном сасвим другачијем свету, чије карактеристике диктира процес глобализације, подручје некадашње „источне Европе“ добило је од 2015. године прворазредно значење у оквиру кинеске концепције „Једног појаса – једног пута“. Реч је о геоекономској стратегији која простор од Балтика до Јадрана (укључујући Србију) уочава „као јединствену економску зону.“

– У свему томе показује се да Србија има веома важан геополитички положај. Ми смо фаворити Кинеза и Руса. Уз огромне наше жртве показује се да смо ми Срби били на правој страни историје. Историја се, дакле, није завршила деведесетих, она се наставља – закључио је Вукашиновић.