ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА И ЗНАЧАЈ БРЕНДИРАЊА

ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА И ЗНАЧАЈ БРЕНДИРАЊА

У организацији Привредне коморе Војводине (ПКВ) и Војвођанског кластера органске пољопривреде (ВОК), данас је одржан тематски скуп „Одржива пољопривреда и значај брендирања“ у ПКВ.

Том приликом, Јелена Дробњак, секретар Удружења пољопривреде ПКВ, истакла је да као што постоје бројне културе које пољопривредници гаје, тако постоје и различити приступи пољопривреди.

„Неки произвођачи се удаљавају од интензивне производње и окрећу традицији. Није потребно додатно објашњавати предности органске производње у односу на класично узгојену храну.  Биодинамичка производња, спада у пољопривредну производњу која продукује здраву храну. У жељи да се постигну што већи приноси сам квалитет хране рапидно опада, јер велики принос не значи нужно и добар квалитет производа“, рекла је Јелена Дробњак.

На отварању скупа, Дробњак је додала да одржива пољопривреда позитивно утиче на развој руралне економије у смислу, како је истакла, креирања потенцијала за развој других делатности који се на њу ослањају (нарочито одрживи рурални туризам) и бољег квалитета живота за руралне заједнице.

„Ограничавањем коришћења пестицида и других хемијских средстава који се користе у класичној пољопривреди обезбеђује се здрава вода, чист ваздух и здраво и плодно земљиште. Такође, пажљивом употребом антибиотика и избегавања хормонских препарата у сточарској производњи, те подизањем стандарда добробити фармских животиња, унапређује се безбедност и квалитет хране животињског порекла. Пошто је земљишни посед, код највећег броја пољопривредних произвођача веома мали, бављење алтернативном пољопривредном производњом, како биљном тако и сточарском, веома је значајно и може да буде веома профитабилно“, нагласила је Јелена Дробњак.   

„Постоји доста идеја и покрета који стреме одрживом развоју и сви подједнако заслужују пражњу и поштовање, јер представљају напор појединаца или групе људи да учине нешто добро за планету. Моје мишљење је да нисмо довољно свесни позитивног ефекта који има на све нас“, истакла је у уводној речи Тања Вујанов, менаџер ВОК.

Ивана Поповић, власник и оснивач новог бренда „Џемара“, који се бави производњом домаћих планинских деликатеса, у изјави за медије пре почетка скупа, истакла је да је данас од сировине тешко живети и да је, како је рекла, потребно ту сировину преточити у финални производ, у најбољем случају у бренд који ће постатти прехрамбени деликатес.

„Од сировине до бренда, неопходно је да тај цео концепт буде ваша идеја и нешто у шта ви комплетно верујете и само уколико од почетка до краја тај производ представља део вас, вашег искуства, маште и читавог вашег концепта, у том случају ви сте у могућности да тај свој бренд лансирате даље у звезде“, истакла је Ивана Поповић и додала да је иновација неопходна у брендингу.

О значају алтернативних пољопривредних система за одрживи развој пољопривреде, данас је говорила проф. др Весна Родић са Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду.

„Сви мање-више знамо колико је конвенционална пољопривреда постала заправо проблем за животну средину у којој се она одвија и колико је такав један систем неодржив на дуг рок посматрано. Стога се већ од осамдесетих година прошлог века увелико развијају тзв. алтернативни пољопривредни системи, који означавају све оне пољопривредне системе који поред квалитета производа, желе да остваре и корист за животну средину, дакле, друштво у целини и као такви, они се суочавају са бројним проблемима непрепознавања од стране потрошача, па се поставља питање њихове економске одрживости“, рекла је проф. др Весна Родић, и додала да је брендирање сигурно нешто што може да помогне овим системима да буду економски ислативи.

Један од предавача био је и Зоран Петров са биодинамичког имања „Балој“ код Вршца и власник млекаре „Петров“, који је говорио о биодинамичкој пољопривреди, која, како је рекао, представља прву, праву органску пољопривреду.

„Односно, сви системи органске пољопривреде који данас постоје настали су из биодинамичке пољопривреде. Наша млекара је базирана на тим принципима, радимо најнижу прописану пастеризацију млека, не радимо хомогенизацију млека, покушавамо у преради млека да га најмање оштетимо и да на такав начин, дође до наших купаца. Користимо стаклену амбалажу, као и возила на метан. У сваком сегменту покушавамо да заиста будемо одговорни према природи, према особама које користе наше производе“, рекао је Петров.

На данашњем тематском скупу, предавачи су били и Јелена Стевановић, председник Удружења Пермакултура Србије и пермакултурни дизајнер и Јелена Ђурић, научни сарадник на тему „Пермакултура – етика и принципи“; проф. др Бранислав Влаховић, Пољопривредни факултет Нови Сад на тему „Зелени маркетинг” и Андреа Стијевић, координатор пројекта „Регионални бренд Бачке“ Пројекат „Регионални бренд Бачке“, као пример добре праксе.