ПРЕДАВАЊЕ ДР МИЛАНА МИЦИЋА Ратни добровољци несрпске националности у Великом рату

ПРЕДАВАЊЕ ДР МИЛАНА МИЦИЋА Ратни добровољци несрпске националности у Великом рату

У понедељак, 04. новембра 2019. у просторијама Историјског архива Града Новог Сада, Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ из Новог Сада организовало је предавање  књижевника и историчара др Милана Мицића на тему Ратни добрвољци несрпске националности у Великом рату.

У поздравној речи Дарко Милојковић, председник Удружења Обилић и Дејан Сабадош, члан Управног одбора Удружења истакли су да је вечерашње предавање још једно у низу предавања којима Удружење Обилић чува од заборава јуначке подвиге нашег малог народа и витешких предака, који су успевали да стигну и да утекну и на страшном месту да опстану.

Књижевник и дугогодишњи неимар на пољу очувања и промоције српске културне и историјске баштине, др Милан Мицић,  подсетио је да је пут добровољачког покрета борбени пут хероизма искрених родољуба и потресно страдање једне младости против силног непријатеља, те да  је српска војска кроз Балканске ратове  платила највећу могућу цену за слободу целог српског народа која се мерила не у динарима и злату, већ у милионима жртава слободом занесених српских младића. Српски добровољачки покрет, специфичан по карактеру, посебно се развија 1916. године када је Србија била окупирана. Ратни морал и ратна етика, али и начин на који су добровољци живели у мирнодопским условима и високо морално начело које су са собом носили, учинили су да српска војска ужива велики углед у свету, те јој се прикључује велики број добровољаца других националности: Италијани, Чеси, Словаци, Муслимани, Румуни, Аусталијанци, ….  Тако је  1917. године Прва српска добровољачка дивизија бројала 13 066 војника, од чега је било 12 313 Срба, 348 Хрвата, 121 Чех и 87 Словенаца.

Избегавајући да овога пута говори о појединачним случајевима, Мицић је нагласио да је постојао јак чешки елемент у српској војсци. Наиме, Чеси су се борили у саставу српских јединица 1914-1918, на Добруџи 1916 и на солунском фронту, а поједини Чеси  припадници српске добровољачке дивизије постали су генерали у чехословачкој војсци између два светска рата и остварили завидне војничке каријере. Касније формирана чехословачка легија била је бројна формација која се борила и на италијанском и француском фронту. Данас у Чехословачкој постоји друштво које се бави неговањем традиције чехословачке легије, унутар које посебно место заузимају Чеси који су се борили у српској војсци.

Мицић је нагласио да, када се говори о српском добровољачком покрету, свакако треба говорити и о добровољцима несрпске националности, јер су они наш мост према тим народима.

У уметничком делу програма учествовао је Андреј Јанка, фрулаш и гајдаш из Новог Сада.

 

За Војвођанске, Ј. Иванишевић