Предавање Срђана Граовца на тему „Царински рат 1906-1911. године“ можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Срђана Граовца на тему „Царински рат 1906-1911. године“ можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Срђана Граовца на тему „Царински рат 1906-1911. године“  (26.06.2020.) може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије наступио је 12. јануара 1906, после прекида преговора који су вођени у Бечу, ради закључења трговинског уговора. Прекид преговора изазвала је изненадна објава уговора о царинском савезу између Србије и Бугарске, који је био доведен на снагу 21. јула 1905. у Београду, али је бугарска влада, противно утврђеним условима за потпис самог уговора (уговорено је било, и о томе је потписана заједничка декларација, да се уговор неће објављивати пре но што Србија закључи трговински уговор с Аустроугарском, што је био услов за потпис уговора о царинском савезу) поднела Народном Собрању уговор о царинском савезу на одобрење и оно га је једногласно усвојило (крајем децембра 1905.). Аустроугарска је сматрала да је овај уговор уперен против њених политичких и економских интереса, па је прекинула преговоре са Србијом ради закључења трговинског уговора. Сматрало се притом да ће Србија, будући економски слаба и зависна од тржишта Аустроугарске за своје најважније производе, брзо капитулирати. Аустроугарска је одмах забранила увоз стоке и сточних производа, најосјетљивији и најважнији производ Србије. На забране и пооштравање других мера, које је отпочела примењивати Аустроугарска на увоз из Србије, Србија је одговорила истим мерама (12. јануара 1906). До примене реторзивних царина није долазило. За Србију је овај Царински рат био од неизмерно повољних последица. Први пут се она ослободила страха и први пут је осетила своју снагу. Притом, никакву, ни тренутну штету није претрпела. Једном једином мером, којом се тежило да се одржи непрекинут извоз стоке и меса по ценама које су владале у тренутку прекида трговинских односа с Аустроугарском, одобрењем ванредног кредита од 500.000 динара на отварање и изналажење нових тржишта за стоку и сточне производе, успела се избећи и најмања штета, јер 500.000 динара утрошених на то не може се убрајати у штету. Убрзо су нађена нова тржишта за стоку и сточне производе, цене су пошле увис и трговина је узела свој нормалан ток. Клаоничка предузећа су у овом времену учинила сјајне услуге земљи. После тог рата осетио се у Србији и нагли напредак трговине и индустрије, и уопште цео привредни живот и развитак добио је изванредан полет, што је дало необично велики полет и националном духу и националној народној мисли. Трговински уговор од 1910. није више могао вратити Србију у економску зависност, она се после Царинског рата нашла на широком простору, и нове везе показале су се чврстим и солидним.