Предавање Срђана Граовца на тему: „ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА 1881. ГОДИНЕ – СРБИЈА У СЕНЦИ АУСТРОУГАРСКЕ?“ можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Срђана Граовца на тему: „ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА 1881. ГОДИНЕ – СРБИЈА У СЕНЦИ АУСТРОУГАРСКЕ?“ можете погледати на Jутјуб каналу КЦНС

У оквиру програма Са културом код куће, предавање Срђана Граовца на тему „ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА 1881. ГОДИНЕ – СРБИЈА У СЕНЦИ АУСТРОУГАРСКЕ?“ (24.03.2020.) може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Тајна конвенција представља документ, који је 28. јуна 1881. потписан између Кнежевине Србије и Аустроугарске. Србија се обавезала да неће закључивати уговоре са другим државама без претходног одобрења Аустроугарске. Обавезала се и да ће спречавати агитацију која би била усмерена против аустроугарске окупације Босне и Херцевине. Том конвенцијом Србија и кнез Милан напустили су проруску и заузели проаустријску спољнополитичку оријентацију. Конвенција је најпре потписана на 10 година, па је била продужена до 13. јануара 1895, када је њена важност истекла. Тајну конвенцију су потписали тадашњи српски министар спољних послова Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић, тиме Србију ставивши у зависан положај према Монархији, у замену за међународно признату независност. Годину дана касније, дошло је до тзв. Бантуове афере, тј. до оптуживања кнеза Милана Обреновића за проневеру сељачких обвезница и поткрадање народа. Будући да су, самим спомињањем његовог имена у афери, његов углед и власт били веома пољуљани, он је затражио помоћ од Аустроугарске. Године 1882, као „награда“ за потписивање Тајне конвенције, Милан Обреновић је крунисан за краља, а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину. Године 1887. Тајна конвенција је продужена и проширена једном ставком: да ће Аустроугарска штитити интересе династије Обреновић, што је Аустроугарској обезбедило већу везаност и зависност Србије, а Србији, тј. краљу Милану ефикасно средство за обрачунавање са противницима.