ПРЕМИЈЕРА „СМЕДЕРЕВО 1941“.

У петак, 27. септембра, на сцени „Пера Добриновић“ у 19.30 је премијера комада Ане Ђорђевић СМЕДЕРЕВО 1941. који ће бити представљен у њеној режији. Комад је посвећен великој трагедији која се догодила 5. јуна 1941. године у Смедереву, када је у снажној експлозији магацина муниције, војне опреме и горива погинуло 17 глумаца Српског народног позоришта (тада Народно позориште Дунавске бановине). Том приликом погинуло је, према различитим сведочанстима, између 450 и 4500 особа, а узрок експлозије до данас није откривен. Главна тема драме је трагедија наших глумаца, а ово је први пут да се том догађају посвећује драмски комад. У представи играју: Тања Пјевац, Милан Ковачевић, Гордана Ђурђевић Димић, Алиса Лацко, Јована Мишковић, Вукашин Ранђеловић, Аљоша Ђидић, Тијана Марковић, Милован Филиповић и Марко Савковић. Сценограф је Жељко Пишкорић, костимограф Марина Сремац, композитор Драшко Аџић.
Реч аутора и редитеља: Драмски текст и представа „Смедерево 1941.“ баве се догађајем који се одиграо 5. јуна 1941. у Смедереву, када је унутар Тврђаве експлодирала значајна количина оружја и муниције, коју су нацисти, након кратког априлског рата, одузели од поражене Војске Краљевине Југославије и смештали ту. Узрок те несреће до данас није познат, а том приликом Смедерево је потуно разорено. Експлозија је имала снагу бомбе бачене на Хирошиму. Живот је изгубило хиљаду и хиљаду људи, а међу њима и 17 глумаца Српског народног позоришта, које се тада звало Народно позориште Дунавске бановине. Текст и представа се баве овим догађајем у целини, с посебном пажњом усмереном на судбине трагично настрадалих глумаца, и њима у част. Но, третман теме није документаристички. Узимајући све познате околности у обзир – а о догађају постоји документација, додуше не довољно велика – конструисала сам нову, оригиналну причу, не помињући аутентична имена покојних глумаца, и трудећи се да се целокупан догађај посматра из преломљене перспективе, такве да се тумачења поменутих судбина доведу у везу са природом и узроком нацизма и зла уопште.
Због тога сам се одлучила да, на бази историјских факата, изградим надреалистичку, асоцијативну и фрагментарну линију радње, тражећи конктекст који омогућава слојевите интерпретације документа. Ко је или шта је изазвало експлозију у Тврђави? Коначног, доказаног и уверљивог објашњења нема, и то одсуство објашњења отворило ми је могућност да сама одлучим шта је коначна истина, а самим тим и шта је смисао експлозије у представи. Све се линије радње, и све чињенице у документарном материјалу, спајају у представи унутар појма фатума, онога што човека учи да није господар своје судбине, лекцију коју увек изнова, ради себе, треба да учи, а коју је нарочито било важно учити у време дивљања нацизма, те, очајањем изазване, застрашујуће делузије, базиране на осећају моћи и надмоћи. Постоји чврста, можда мистична, можда симболична, мада, по мом осећају, врло стварна, веза између појма Die Sonne и експлозије у Смедереву, постоји чврста веза између нашег појединачног уверења о сопственој супериорности и појаве нацизма и фашизма. Они се рађају на плану најинтимнијег живота, личног, породичног, љубавног, и шире, као зраци, и увећавају и умножавају и доводе до експлозија које масовно уништавају животе. Ана Ђорђевић