PROLOG (I deo)

PREOBRAŽAJI – razgovor sa g-đom Metom Hočevar, (arhitekta i scenograf; Slovenija)  četvorostruka dobitnica Sterijine nagrade za scenografiju;  FTN – (Fakultet tehničkih nauka ) Prolog, doslovno – predgovor, u antičkoj drami  je početna scena koja nije neophodan deo drame, kada ga ima, može biti tesno povezan sa strukturom drame ili je njen sastavni deo, a u drugima nema nikakve veze sa radnjom i predstavlja samostalan deo drame. Razgovor koji je sinoć, 24. maja 2018,  dva dana pre zvaničnog otvaranja 63. Sterijinog pozorja, upriličen laboratoriji za scenski dizajn „Bratislav Gvojić“ na FTN-u sigurno je tesno povezan sa Sterijinim pozorjem. Sama činjenica da je g-đa Meta Hočevar četiri puta ovenčana nagradom je sama po sebi dovoljna da i laicima privuče pažnju. Kuriozitet da su nagrade dodeljen za predstave koje su nastale u četiri različita pozorišta, u četiri grada iz četiri nekadašnje republike – danas države (Zenica, Skoplje, Ljubljana i Zagreb) čitavoj priči dodaje poseban nivo poštovanja. U prepunoj sali, narečene laboratorije, neki studenti su sedeli na podu, razgovor sa znamenitom gošćom je znalački vodio profesor Radivoje Dinulović, takođe scenograf i arhitekta i takođe iskusni pozorišni vuk.

Interesantan detalj na koji moramo da skrenemo pažnju za one koji baš i nisu upućeni u pozorište je da i gošća i domaćin potiču iz porodica koje su blisko vezane za pozorište te da su njihovi pretci ostavili značajne tragove u istoriji pozorišta na ovim prostorima. Pravo je zadovoljstvo bilo prisustvovati razgovoru gde su dva majstora svoga zanata u opuštenom razgovoru, bez puno pompe uspeli da demistifikuju misteriju zvanu scenski prostor ili kako bi to Piter Bruk svojevremno nazvao „prazan prostor“ (empty space).

Po mišljenju potpisnika ovih redova ono što će studentima katedre za scenski dizajn ostati sigurno u sećanju je viđenje gospođe Hočevar u čemu je suštinska razlika između arhitekture i scenografije. Naime ona kaže da kada arhitekta realizuje svoje delo onda ono završeno i ostaje takvo kakvo jeste u dugom vrmenskom periodu, nema više popravljanja. S druge strane scenografija se može popravljati i prepravljati još za života neke pozorišne predstave za koju je namenjena i da je to bio za nju jedan od glavnih motiva i izazova koji ju je pored uspešne karijere u arhitekturi privuklo pozorištu. Sve u svemu, bio je to odličan uvod u predstojeća dešavanja na 63. Sterijinom pozorju koji će sigurno ostaviti dubok trag u sećanju prisutnih mladih ljudi a pretpostavljamo da ćemo u doglednoj budućnosti neke od njih imati priliku videti kao autore nekih budućih značajnih scenografskih rešenja a zašto da ne i kao buduće dobitnike Sterijine nagrade u toj oblasti? Za Vojvođanske vesti: Dragoljub Selaković