ПРОМОВИСАНА ЗБИРКА „НЕПОНОВЉИВИ КОД” МИРОСЛАВА АЛЕКСИЋА

ПРОМОВИСАНА ЗБИРКА „НЕПОНОВЉИВИ КОД” МИРОСЛАВА АЛЕКСИЋА

Књига поезије песника Мирослава Алексића „Непоновљиви код”, промовисана је у среду, шестог фебруара 2019. у Читаоници градске библиотеке у Новом Саду. О књизи је беседио Гојко Божовић, песник, критичар и есејиста, у овој прилици и уредник ИК „Архипелаг” која је штампала збирку поезије. За музички део програма побринули су се талентовани виолиниста Сергеј Скелеџија (рођен 2007) и пијанисткиња Нера Скелеџија, а аутор је казивао своје стихове.

Песник Гојко Божовић истакао је да се треба радовати новим књигама, тим пре што ова књига Мирослава Алексића долази после одређене паузе. Да је ово лепо компонована збирка изразите модерности која собом доноси нове изазове у свету у ком влада „јагма за једном сувислом артикулацијом”, што и јесте кључ и смисао поезије. Да у ауторовим стиховима одјекују питања из културно-историјског и језичког памћења, те да се у књизи издвајају четири основна принципа: са једне стране принцип љубави и супротстављено му искуство смрти, историјско трајање – снажно обликовано и присутно, уз најбоље примере из културног и философског мишљења.

Аутор Мирослав Алексић сматра да овом збирком није мењао своју досадашњу поетику већ ју је само продубио и обогатио златом културе, религије и књижевне историје. Посетиоци су били очарани песмама о окамењеним љубавницима из Помпеје, породици Романов, Св. Сави, Црњанском, о неолитском насељу Плочник, о Манасији и сремској Петковици. Посебно је била емотивна песма „Пчелојављење” посвећена великану проф. Миодрагу Радовићу који нас је недавно напустио.

Збирка „Непоновљиви код” песника Мирослава Алексића лепа је споља а још лепша изнутра! Пасионирани читаоци подвлаче редове кад читају прозу, а код Алексића могу почети да то раде и са поезијом. На то подстичу невероватне слике и метафоре, стихови и закључци.

Не остаје се равнодушан на поетске слике попут „тунела до неба”, куће на углу света”, „песме без преграда, пода и таванице”, „сунца што залази за обрвом”, „пролазности која је све што имамо”; пред „варварима који неће имати шта да освоје кад опет дођу”, пред „човеком који не може два пута стати у исту златоносну реку”, пред „дечаком који лије звоно у филму Андреј Рубљов”, пред „рушењем оронуле шупе, из чијег океана заборава израњају ствари са сенкама драгих бића”…

Може се рећи да пред собом имамо право Мирослављево песничко јеванђеље! Да га свакодневно носимо и читамо, како би нас изнова враћало исконском, непоновљивом себи.

Текст и фото: В. Раонић;

 

Читаоцима портала доносимо једну (тешком муком) одабрану песму:

Мирослав Алексић

ПОГЛЕД НА ЛУКУ

Рођен си у себи без преграда.

Зато напиши песму без зидова,

без подова, без таванице,

да буде као ти на свом месту.

Да има само један велики прозор

који гледа на луку и безбројна једра,

на лаке лађе и тешке амфоре

пуне вина и етра.

И, да,

напиши да једина преграда буде

линија хоризонта,

модра од мора и неба,

од овог и оног света.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.