in4s.net

Алекса Шантић – родољуб, занесењак у љубави, боем… Његове песме живе и живеће докле год је људи, нација, рата и љубави. Сви његовом душом исписани стихови говоре једноставно, да може да разуме и научењак и дечак, а опет распирују срце.

Рођен за време Османског царства у Мостару 27. маја 1868, а на вечни починак је пошао 2. фебруара 1924. у родном граду који је тад био у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Алекса Шантић оставио је иза себе значајно песничко богатство.

Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а о томе колико није волео туђину, најбоље говори песма „Ја не могу овде“ која је настала захваљујући његовом једнонедељном боравку у Женеви.

Узори су му били Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних песника Хајнрих Хајне. Био је таоц у Првом светском рату, а по завршетку је изабран за члана Српског одбора у родном му Мостару. Протест против мучне садашњости најјасније је исказан у стиховима „Сву муку твоју, напор црна роба, појешће силни при гозби и пиру, а теби само, ко псу у синџиру бациће мрве… О срам и грдоба.“

Шантићеву поезију карактерише највише једноставност израза, а Јован Скерлић је за његову родољубиву поезију и патриотизам рекао да он воли пук, живе људе и сељака, а не народ као загонетну целину. Лако прониче у саму суштину себе и живота. Његове песме служе одуховљењу, скројене из сабраног његовог духовног искуства. Песник је породичне атмосфере, а поезија има наглашену семантичку и мисаону експресивност.

Друга сфера његовог песништва посвећена је женској лепоти коју „Емина“ најлепше осликава :“С грана вјетар духну па низ плећи пусте, расплете јој оне плетенице густе. Замириса коса ко зумбули плави, а мени се крену бурурет у глави.“

Песма је сада једна од најлепших севдаха која се врло често изводи уз музички аранжман.

Све што би се и могло рећи и написати о Алекси Шантићу, мало је и оскудно. Оставио је једно национално наслеђе за које је појединац лично најбољи критичар.

За Војвођанске вести Анђелија Петревски, професор српско језика и књижевности

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.