Само да се не отргне контроли

Један од најважнијих задатака сваке државе је гарантовање безбедности својим становницима. Делотворан начин за извршење овог задатка је, свакако, смањење стопе криминалитета у држави. Управо због тога, држава има право да користи све расположиве ресурсе који могу да јој помогну у смањењу стопе криминалитета и одржавању реда унутар својих граница. Држава има право да одређене стране персоне стави на листу непожељних и забрани им улазак. Листа (или списак) непожељних странаца се не саставља произвољно. Она је плод опсежних радњи безбедносних служби. Уколико оперативни подаци безбедносних служби покажу да, због својих контаката и сарадње са вођама криминалних кланова, одређена страна персона представља претњу по безбедност тек тада се над истом покреће процедура забране уласка. А одлука о забрани уласка се доноси на основу Закона о странцима. У циљу повећања безбедности својих становника, а у жељи да организованом криминалу зада озбиљан ударац, наша држава се одлучила да искористи своје право и забрани улазак у Србију једној истакнутој црногорској Старлети. Али авај . . . Како то обично бива, и како нас на то подсећа мудра изрека: Пут до пакла поплочан је добрим намерама. Из пуке жеље за осветом и реваншизмом, Црна Гора је, не часећи ни часа, узвратила контра мером: забранила је улазак једној нашој истакнутој Старлети. И сад се ми налазимо у, такорећи, предворју Рата Старлетама. Најтеже је, јашта, самим Старлетама. Оним невиним. И недужним. Подразумева се. Старлетама које још увек нису у никаквом контакту са безбедносно интересантним особама. Оне су највеће жртве. Због чињенице да се не налазе на списку непожељних особа њихов углед, који су брижљиво градиле, ће пасти. А самим тим пашће им и цена. Мање ће их позивати у ријалити програме, тако да ће и гледаоци истих на својој кожи осетити делић ове велике неправде. Такође, невине Старлете ће трпети неправду још по, најмање, једном основу. Наде ће им бити подгреване сваки пут кад се приближе црногорској граници. Јер списак непожељних се држи у дубокој тајности. Особама којима је донета мера забране уласка се то не саопштава. Оне за њу сазнају тек кад стигну на гранични прелаз, кад предају пасош и кад им се саопшти да слободно могу да пољубе затворена врата, јер су непожељни. Невине Старлете ће бити приморане да играју Старлетски рулет, са малим шансама да „попију“ забрану уласка. Надаће се улудо. Само ће им се, због стреса изазваног дозвољеним уласком, на лицу ројити боре. А то није лепо . . . Док чекамо да сазнамо које ће се следеће Стралете окитити статусом непожељне особе, сенке црних мисли су се надвиле над нас.

Шта ако се ствари отргну контроли?

Шта ако неком, не дај Боже, падне на памет да поред забране уласка страним Старлетама, што је већ само по себи ненадокнадив губитак, забрани појављивање Старлета у ударним терминима на телевизијама са националном фреквенцијом? На кога ће се ондак угледати девојчурци који стасавају? Ко ће бити нови узори младих генерација? Зар особе које не раде ништа, а зарађују новац и воде „узбудљив и садржајан“ живот нису адекватни идоли? Ко ће их боље од њих упознати са благодетима новог система вредности и врлинама које су сад на цени? Ајааооо, па ко ће их боље од њих упутити у тајне и финесе порнографског облачења и свлачења? Шта ако нечији докон ум предложи да се забране ријалити програми? Наопако! Ваљда се то неће догодити. Нисмо ваљда баш такви баксузи. Да нас тако црна судбина задеси. Да будемо приморани да се са странпутице којом сигурним кораком ходимо вратимо на непредвидив и тежак пут правих вредности . . . Од припадника генерације која, вероватно, неће дочекати пемзију . . . . . . два пута месечно . . . на дане кад легне пемзија . . . у сарказму чучи спас. За Војвођанске вести Стеван Стојков

Ostavite odgovor