Седница Заједничког консултативног одбора Комитета региона Европска унија-Република Србија

Представници Србије и Европске уније одржали су данас у Скупштини АП Војводине, 3. седницу Заједничког консултативног одбора Комитета региона Европска унија-Република Србија.

На седници је разговарано о примерима добре праксе и начинима да се локални и покрајински ниво боље припреме за активности које предстоје у преговорима о приступању Европској унији. Једна сесија посвећена је и мањинским правима на субнационалном нивоу у Србији и Европској унији.

Након састанка одбора Комитета региона ЕУ-РС председник Покрајинске владе Игор Мировић у изјави за медије указао je на чињеницу да je АП Војводина укључена у преговарачки процес те да је то посебно важно у поглављима која се тичу регионалне сарадње, региoналног развоја, пољопривреде и заштите животне средине.

Он је на данашњем заседању говорио и о начину на који су уређена права националних мањина у АП Војводини, и указао на спремност да се, пре свега на унутрашњем плану, кроз дијалог са представницима националних мањина и даље унапређује њихов положај у Србији и Војводини.

„Чињеница је да у се у Војводини вековима и деценијама уназад баштини тековина заједничког живота, и то код нас не представља нову форме коју преузимамо од развијених земаља ЕУ“, казао је Мировић додајући да „уз додатне импулсе из ЕУ развијамо односе који су већ део наше праксе“.

Председник Покрајинске владе истакао је и значај директне сарадње коју Војводина има са регионима широм Европе, од којих преузима искуства, усваја стандарде, и примењује их пракси.

„Покрајина Војводина је данас била домаћин важног састанка, у тренутку када Србију очекује отварање нових поглавља у претприступном периоду, и када се први пут појављује година у којој Србија може полако да рачуна на потпуно чланство у ЕУ“, нагласио је Мировић и додао да је данас указано на општи национални приоритет – чланство у Европској унији, али и на важност укључивања регионалне власти не само у процедуру него и у суштинске токове придруживања.

Министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Бранко Ружић је нагласио да се реформом јавне управе на републичком и локалном нивоу настоји да у наш систем уграде принципи и стандарде у пружању услуга грађанима и обезбеди ефикасност администрације какву има ЕУ.

„Ефикасна јавна управа је један од стубова проширења, а локалне самоуправе су кључне и за реформе које спроводимо и за процес придруживања. У том контексту је састанак Заједничког консултативног одбора Комитета региона важан, јер омогућава да се разменимо искуства која ће нашим општинама и градовима омогућити да лакше одговоре на изазове које су пред нама“, рекао је министар Ружић.

Шеф Делегације ЕУ у Републици Србији Сем Фабрици изјавио је да је Комитет региона једна од најзначајнијих институција у оквиру Европске уније и подвукао значај одржавања данашње конференције у Војводини, с обзиром на важност учешћа локалних самоуправа у свим процесима које спроводи Европска унија. Он је додао да се више од 70 одсто европског законодавства у суштини спроводи на локалном нивоу.

Амбасадор Фабрици изразио је наду да ће до краја године бити отворено још поглавља, што ће Делегација ЕУ у Србији подржати и подсетио на говор председника Европске комисије Жан Клод Јункера када је најавио своју посету и подршку пријему земаља Западног Балкана. Фабрици је истакао да су за процес придруживања свакако важна и финансијска средства и помоћ ЕУ која се може обезбедити кроз фондове претприступне помоћи, како би се процес придруживања Србије ЕУ што више олакшао.

Фабрици се осврнуо и на сесију данашње конференције која ће се бавити питањима мањинских права, рекавши да је изузетно важно како ће се сваки од грађана Србије појединачно осећати и најважније да се гради осећај припадности једној широј европској породици.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор истакао је задовољство што се данашњи скуп одржао у АП Војводини с обзиром на чињеницу да покрајинска Скупштина и Влада перманентно узимају учешће и улажу напоре у убрзање процеса европских интеграција.

„Веома сам задовољан и због свега што је изговорено током конференције јер смо протеклих година били у прилици да слушамо реченице које су се односиле на то да брзина прикључења Србије ЕУ зависи од нас самих. То је делимично тачно. Међутим, у последњих неколико месеци, у реченицама које изговарају европски званичници може се чути да у случају да Република Србија довољно брзо предузме потребне кораке, они су спремни да нас прихвате. То је веома значајно јер је процес прикључења двосмеран процес и члан неког друштва можете постати само уколико је то друштво спремно да вас прихвати“, рекао је Пастор.

Председник Пастор је говорио и о значају преговарачког поглавља 23 које се односи на правосуђе и основна права, а који обухвата и о Мањински акциони план у чијој изради су учествовали Скупштина Војводине, Покрајинска влада и сви национални савети националних мањина. Он је нагласио да тај документ има веома важну улогу у дугорочном уређивању односа националне већине и националних мањина.

„То је у Србији посебно значајно будући да 17 одсто укупне популације чине припадници мањинских заједница, у Војводини је то на нивоу 26 одсто, а од 21 националног савета колико у Србији функционише, 15 ради на територији АП Војводине. Тај документ није наметнут, ми смо га креирали и због тога сам убеђен, будући да је то заједничка намера, да ћемо ту намеру кроз законодавни процес и процес примене усвојених закона у потпуности и поштовати“, поручио је Пастор.

Дејан Јовановић, ко-председавајући ЗКО Комитета региона ЕУ-РС рекао је да је веома важно да идеја о евроинтеграцији доспе до сваког грађанина на локалу. Истовремено, важно је успоставити сарадњу између изабраних представника локалних власти ЕУ и локалних самоуправа у Србији у циљу преношења најзначајнијих искустава и предности, којима ЕУ располаже на плану техничких и административних капацитета.

Франко Јакоп, ко-председавајући ЗКО Комитета региона ЕУ-РС, нагласио је да је Комитет региона ЕУ ту да пружи помоћ властима Србије на више нивоа и да им помогне водећи их кроз процес и саму процедуру приступања, те решавање свега онога што се наметне као захтев приликом отварања поглавља.

Заједнички консултативни одбор основан је 2014. године и његов задатак је успостављање дијалога и сарадње између регионалних и локалних власти у Србији, с једне стране, и Комитета региона Европске уније, с друге стране, као и њихова припрема за учешће у раду Комитета региона ЕУ након ступања у чланство Европске уније.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.