Foto: N.B.

Novosadska grupa “Zbogom Brus Li”, poznata po tome što kombinuje pank rok muziku sa vojvođanskom etno muzikom, dobijajući jedinstveni muzicki stil, koji bend opisuje kao Pankburaška muzika, nakon nekoliko izmena u svom sastavu ponovo se vraća na scenu. U toku je snimanje novih pesama i  publiku, kako kažu, očekuje malo žešći zvuk.

Tim povodom za portal Vojvođasnke vesti frontmen grupe Slavko Matić govori o svim novinama, o tome kako kombinuje državni posao sa muzikom, komentariše EXIT festival i osvrće se na pozitivne i negativne strane svoje muzičke karijere.

Već neko vreme vas nema u medijima. Zbog čega?

Iako nismo srećni što smo matorci, sretna okolnost jeste da smo rasli u vreme kada su mediji imali nekog smisla. Na vreme smo napravili bazu pa ne moramo stalno da se pojavljujemo da bi nas ljudi upoznavali. Drugi razlog što nas u medijima u poslednje vreme slabije ima jeste taj što smo menjali postavu, tačnije bubnjara te basistu. Ne računajući Smuka i moju malenkost, standardne članove već dve i pol decenije, ostali ljudi se na žalost, ili  radost, s vremena na vreme, menjaju. Prethodna tamburaška postava je bila skoro 12 godina, bubnjari i manje. Sada smo odlučili da malo vratimo električni bas.  Kosta i Pele su, što se nas tiče, i dalje tu, kad mogu. Kosta je traženi begešar, živi od toga, pa mu je gust raspored. A Pele svira narodnjake sa mužem Goce Tržan pa mu je još gušće, a i kao takav loš je za imidž ZBL-a, pa ga ni ne zovemo. (smeh) Zbog toga samo manje svirali zadnjih šest meseci, ali evo sada kreće leto i sve ide ustaljenim tokom.

Kakav su planovi za predstojeću sezonu?

Sad za početak svirka u Kisaču gde smo već odavno domaćini.  Bili smo nedavno u Rumuniji, svirali smo na krštenju deteta. Selo je komplet naseljeno Bugarima. Klasična sala za svadbe i sahrane. Stolovi, stolnjaci, tri reda tanjira i escajg. Bina (dovoljna samo za bubanj) na sredini. Dok mi pržimo, sa desne strane babe i dede ćutke obeduju, a levo mladi – pogo, šutka i mošing. Stariji su nam tražili Miroslava Ilića i Riblju Čorbu, ali nismo popustili. Desetak dana kasnije,  Zemun, Klub fest, mini pank festival, na pola svirke uleće dobro urađeni Željko Mitrović, penje se na sto i frenetično đuska. Od momenta, pre par godina, kada je Lepa Brena sa Gorčinom Stojanovićem ušla u novosadsku SKC Fabriku da razmotri da li će možda tu da snimi svoj najnoviji spot, više ništa nije isto. Fabrika se tada, srećom, izvukla i danas joj dobro rade. Šta si me ono pitala? (smeh)

U svetlu aktuelne Evropske prestonice kulture 2021  uleteli smo sa predlogom da se i novosadski rokenrol brendira u smislu kulturne ponude. Tu bismo imali dve struje – dinosaurusi, u koje spadamo mi, sa kojima je sve počelo, i nove snage – koje su budućnost i koje bi maksimalno trebalo podržati, dati im krila i omogućiti im da polete, i na taj način nas izvuku iz rijaliti turbo folk svakodnevice u koju smo upali. Želimo da iskoristimo EPK da se rokenrolu vrati značaj koji bi trebao da ima.  Odlazeći šef EXIT-a Bojan u jednom intervjuu, na pitanje za čim žali, rekao da mu je jedino žao što nije uspeo da afirmiše novosadsku scenu. Mi apelujemo na EPK da ispravi to.

Foto: N.B.

Hoće li biti neki novi album uskoro?

Dobili smo simbolična sredstva za snimanje pesama na gradskom konkursu za kulturu, pa pošto se poklonu u zube ne gleda, mi smo zahvalni i prionuli smo na posao. Već smo snimili nekoliko pesama i do kraja godine ćemo imati nešto što bi se moglo nazvati albumom.

Kakav će biti zvuk? Hoćete li  nešto menjati?

Malo manje će biti tamburaški, mada će opet biti par starogradskih obrada. Vratićemo se, rekao bih, korenima sa prvog albuma. Uslovno rečeno, vratiti ćemo žestinu, ali melodijska linija biti će ista. Imaćemo više pozadinskih (ženskih) vokala i usne harmonike.

Već 15 godina radiš kao službenik u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Kako kombinuješ državnu službu i muziku?

Ja sam samo običan službenik. (smeh) Nikada nisam bio u politici. Radim svoj posao, a to je međuregionalna saradnja tako da se tu izdešava i štošta zanimljivoga, koliko god da je birokracija suhoparna. Plata nije neka, ali je posao pristojan. Teško me zameniti, dok neko ne popizdi. (smeh)

Muzička scena u Novom Sadu je oduvek bila bogata. Šta misliš o novim novosadskim bendovima? Imaju li istu žar kao vasa generacija?

Klinci će uvek svirati. Rokenrol je umro u smislu društvenog uticaja, mada je pitanje koliko ga je ikada imao, ali je definitivno nekada bio mnogo veći. Danas je sve veliki biznis. Nekoliko menadžera drži svetsku scenu. Ista žena, recimo, radi i Madonu, i Metaliku, i Grin Dej, i Ejsidisi i Lejdi Gagu. Tu nema nikakve ideologije. Sa druge strane, klinci bolje sviraju nego što smo mi. Valjda te nove tehnologije pospešuju rad njihovih mozgova. Ima tu jako dobrih svirača, bendova i ideja, ne bih imenovao da nekog ne preskočim, međutim problem je što ih sve brzo pušta, brzo se zasite. A mi starci i dalje sa istim žarom vrtimo u krug naša tri i po tona. Poenta je da mi prema muzici i dalje imamo taj religijski pristup, što je u prošlom veku bila normalna stvar.

Kako komentarišeš ovogodišnji EXIT festival?

Exit je otišo ka nekom pop smeru. U početku bejaše rege stejdž, meni uvek dosadan, ali ipak jedini link sa živim zvukom i ljudima, i bejaše tehno. Vremenom je festival evoluirao u najpozitivnijem mogućem smislu, i naš grad je, tokom proteklih godina, ugostio, gotovo sve relevantne aktuelne i preživele rokenrol čimbenike koji postoje. Poslednjih godina opet je dominantan tehno, a umesto rok zvuka glavni stejdž je više u znaku tinejdž popa. Takva vremena, šta ćete.

Foto: N.B.

Kada ti neko spomene bend koja ti je prva asocijacija? Čega se prvo setiš?

Obično se svi sećaju prvog poljupca. Tako bih ja trebao da se sećam prve svirke, ali se ne sećam pošto smo bili svi pijani. (smeh) Ali se zato druge odlično sećam. U Zemljanim ćuprijama je bio neki festival, bili mo dobri, navežbani, imali smo već fanove, na osnovu demo snimka, i snimala nas je Televizija Beograd. Mislili smo – ako nam je ovo početak, gde nam je kraj? Brzo posle toga došlo je i snimanje filma sa Želimirom Žilnikom, spotovi, album. Posle je, ipak, došlo otrežnjenje. Realnost. Ali evo, već više od četvrt veka, nikako da se otreznimo do kraja.

Šta bi naveo kao negativne strane? Šta ti je predstavljalo opterećenje?

Bilo je dosta dramatičnih momenata na samim svirkama. Svirka je kao pozorišna predstava. Tu imate milion faktora koji mogu da pokvare stvar, a da nisi ti kriv, mada  si najčešće ti taj koji pokvariš stvar. Dakle, od tehničkih problema, publike itd. U tom smislu, stotine doživljaja. Recimo, masovna tuča u publici na Kulenijadi u Kuzminu, gde smo bežali kroz stražnji izlaz. U ranoj fazi benda smo se sukobljavali sa skinhedsima, kojih danas više i nema. Tako su nas na jednoj svirci kod Miletića gađali kamenjem. Posle je naš tadašnji bubnjar, Temerinac, pozvao svoju ekipu iz Bačkog Jarka, da ometlaju ćelavce, što su ovi sa radošću uradili. Uletali su pijanci, policija, otkazivala je binska oprema, nestajalo struje… Ali je više bilo prijatnih momenata. Zapravo same svirke su većinom i uglavnom prijatne. Ono što je manje prijatno i zbog čega ponekad poželiš da napustiš  celu priču je ono što se mora desiti da bi do svirke uopšte i došlo, organizacija i sama politika funkcionisanja… jer sve je politika, i odnos sa partnerkom je politika. Međuljudski odnosi, trzavice, borbe ega i teški uslovi u kojima se radi i koji su podjednako teški svakom ko želi da se bavi nečim kreativnim u sirotoj, nekreativnoj sredini.

 

Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.