Tribina „Srpska elita i Francuska – nade i očekivanja (1894–1914)“ održana je u utorak 3. aprila u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Aleksandra Kolaković.
U uvodnom delu predavanja, dr Kolaković je istakla da su krajem 19. i početkom 20. veka srpski intelektualci, svesni složenosti međunarodnih odnosa i položaja Srbije, bili sve više okrenuti Francuskoj gde su se školovali i razvijali frankofilska osećanja. Srpsku elitu tada su, između ostalih, činili i Milovan Milovanović (autor srpskog ustava po uzoru na francuski) i Milutin Garašanin, srpski poslanik u Parizu.
Autorka je, zatim, podsetila da je Srbija sa jedne strane bila okružena snažnim austrougarskim ambicijama, nemačkim probojem na istok i aneksijom BiH. Na jugu su Srbi pokušavali da integrišu u svoje okvire prostor stare Srbije, jer je Osmansko carstvo bilo na izdisaju. Pošto je uspostavila savez sa Rusijom 1894. godine, Francuska se aktivnije uključila u politiku balkanskih država.
– Upravo te promene uticale su da srpska elita kroz štampu, knjige i publikacije iznese svoja očekivanja od svih velikih sila u predvečerje Velikog rata – kazala je Kolaković.
Među radikalima Nikole Pašića bilo je najviše frankofila. Oni su savez između Francuske i Rusije doživljavali kao put za rešavanje srpskih problema koji su se ponajviše odnosili na činjenicu da je veliki broj Srba u tom periodu živeo izvan matične države.
Jedan od istaknutih Srba koji nije bio radikal, a mnogo je očekivao od rusko-francuskog saveza bio je Stojan Novaković, naprednjak, koji je docnije do 1898. godine bio predsednik srpske Vlade.
Za radikalne krugove u Srbiji bio je vezan i Alber Male, koji je bio zvanični profesor istorije diplomatije budućem kralju Aleksandru Obrenoviću. Alber Male je u Beograd došao 1892. godine kako bi mladog srpskog kralja odvojio od austrougarskog uticaja. On je u svom dnevniku zabeležio da su Srbi strastveno vezani za sve što je francusko, mada su istovremeno i veliki rodoljubi.
U međuvremenu, uključen je francuski kapital u srpsku ekonomiju. Zamah francuskim uticajima dao je 1903. godine dolaskom na srpski presto kralj Petar Prvi Karađorđević koji je ,inače, bio učesnik francusko – pruskog rata.
– Zahvaljujući francuskoj pomoći, Balkan je procvetao i kulturno i ekonomski, a srpske velike nade u Francusku uvećane su tokom Prvog svetskog rata – zaključila je na kraju predavanja dr Aleksandra Kolaković.