STO I KOJA KNJIGA PO REDU – ŠEL THAJ SAVI PUSTIK PO RNDO

STO I KOJA KNJIGA PO REDU – ŠEL THAJ SAVI PUSTIK PO RNDO

  Јоš jedna knjiga u nizu, koju je Alija Krasnići podario našoj deci, jeste knjiga “MUNRRE SUNE“, antologija kratkih priča za decu na romskom jeziku, koje su nastale od 1971 – 2016 godine , Izdavačko štamparsko preduzeće RROMANE PUSTIKA – ROMSKE KNJIGE, Subotica, 2019.

Alija Krasnići je rođen 1952. godine u selo Crk. Vodica, nedaleko od Obilića, a sada živi i.radi u Subotici. Piše poeziju I prozu za decu i odrasle, i sakuplja stavralaštva Roma. Od preko stotinjak izdanja koje je Alija podario našem narodu. Najviše se ponosi Prvim romsko-srpskim i sprsko-romskim rečnikom sa preko 70.000 reči, kao i drugog rečnika “Srtane reči u romskom jeziku”. Saradnik mnogih listova i časopisima. Zastupljen u Zbornicima i Antologijama. Napisao je prvu dramu na romskom jeziku “Rromano ratvalo abav – Romska krvava svadba”, koja je igrana 1978. brš u Obiliću, zatim naredna “Carra me, carra tu… – Malo ja malo ti” i “Đungalo amal – Loš drug”, zatim su se ređale i druge drame.

Učesnik je mnogih kulturnih manifestacija i međunerodni susreti pisaca. Neki od Internacionalni konkursi  ,,Amico Rom” u Italiji, Međunarodni konkurs pisaca u Bugarskoj. Recenzirao i lektorisao, priredio i preveo desetinu dela sa romskog i na romskom jeziku.

Autor  prve  emisije  na  romskom jeziku ,,Savatone ko 11,32”, koja je emitovana na talasima radio Prištine 8. februara 1986. godine, kao i njen dvoipo godišnji urednik i reporter.Za svoj rad  je više puta pohvaljivan i nagrađivan. Velika je lista nagrada, spomenućemo samo neke,  Javnog Priznanje Konferencije Foto Saveza Jugoslavije (1976). Međunarodnom konkursu ,,Amico Rom” (1997.) za pripovetku ,,Asva andar e šućarde jakha” , (Suze iz presahlih očiju), sa dodelom Diplome D,onore. Zlatne Plakete ,,Stevan Đorđević – Novak”, dva puta uzastopno 1998.

Alija nam je najavio i još dve knjige koje će uskoro izaći iz štampe. Sigurni smo da od njega, pored pisanog bogastva koji nam do sada dao, možemo da očekujemo još mnogo toga, a najviše za našu decu. koja će čitajući Alijine knjige, čuvati naš identitet.

Za vojvođanske: Aleksandra Nikolić

Foto: Sadrija Krasnići

Maj jekh pustik katar o Alija Krasnići, save si dipe amare čhavorrenge, si e pustik “MUNGRRE SUNE”, antoligija harne paramičengo pale čhavorra pe rromani čhib, save ćerdile katar 1971-2016 godine, Inklistimasko štamparsko preduzeće RROMANE PUSTIKA – ROMSKE KNJIGE, Subotica, 2019.

Alija Krasnici si bijando 1952 brš ando gav Crk. Vodica, paša Obilić, a kana trajil thaj bućarel ande Subotica. Ramosarel poezija thaj proza pala čhavorra thaj majphureder. Lesko majbaro barikanipe si o Jekhto rromano-srbikano thaj srbikano-rromano alavari, save si prdal 70.000 alava, sar vi aver alavari “Strane reči u romskom jeziku”.

Bućarel pala but patrena thaj žurnalujra. Leske alava si čhutine ande Zbornikujra thaj Antoligije. Ramosarda jekhto drama pe rromani čhib “Rromano ratvalo abav – Romska krvava svadba”, savi ćheldapes 1978. brš ando Obilić, askal “Carra me, carra tu… – Malo ja malo ti” thaj “Đungalo amal – Loš drug”, ćerda rndo katar e drame. 

Sas pe but kulturne manifestacije thaj maškarthemutne malavimata lilarnego. Varesave Internacionalne konkursujra ,,Amico Rom” ande Italija, Maškarthemutno  konkurso lilarengo ande Bugarsko. Ćerda recenzija thaj lektura, gatisarda thja nakhada paša deš delujra katar e rromani thaj pe rromani čhib.

Autori si jekhte emisijako pe rromani čhib ,,Savatone ko 11,32”, savi si ašundi pe talasujra radio Priština 8. februari 1986. brš, sar vi duj thopaš brš lako uredniko thaj reporteri.

Pala piri bući sam but drom ašardo thaj nagradime. Baro si đindipe nagradengo, varesave si, Javno Priznanje Konferencije Foto Savezosko Jugoslavijako (1976).

Maškarthemutno konkurso ,,Amico Rom” (1997.) pala pripovetka ,,Asva andar e šućarde jakha” , (Suze iz presahlih očiju), diplomasa Diplome D,onore. Sumnakune Plaketako ,,Stevan Đorđević – Novak” , dva puta uzastopno 1998.), duj drom jekh pala avreste.

O Alija čhinada amenđe maj duj pustika save ande harni vrama inkljena andar e štampa. Paša o ramosardo barvalipe savo dija amen dži akana, šaj ažućaras lestar maj but, a majbut pala amare čhavorra, save đinavimasa e Alijaske pustikengo, arakhena amaro identiteto.

Pala vojvođanske : Aleksandra Nikolić

Foto: Sadrija Krasnići