Foto: Institut za javno zdravlje Pančevo

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice počela je danas i trajaće do 3. februara. Statistika pokazuje da svake godine samo u Evropi od ovog karcinoma oboli oko 60 hiljada žena, dok polovina obolelih premine. Loša statistika je i u našoj zemlji. U Srbiji svakog dana jedna žena umre, a četiri obole od raka grlića materice, koji se može sprečiti, otkriti na vreme i efikasno lečiti.

Foto: Kancelarija za skrining raka

Već dvanaestu godinu zaredom, u Srbiji se, na inicijativu Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (ECCA), poslednja nedelja u januaru obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, sa ciljem da se u tom sedmodnevnom periodu posebno intenziviraju sve one aktivnosti koje pažnju javnosti adekvatno usmeravaju ka činjenici da je rak grlića materice i dalje u samom vrhu među uzrocima oboljevanja, ali i umiranja žena, naročito u našoj sredini.

Ovogodišnjim sloganom „Stop raku grlića materice“ šalje se snažna poruka i samim ženama o važnosti preuzimanja lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, pre svega, ukazivanjem na sve dostupne preventivne mere.

Foto: You Tube printscreen

U Srbiji se, svake godine registruje skoro 1.300 žena novoobolelih od raka grlića materice, dok godišnje gotovo 500 njih izgubi život u borbi sa ovom bolešću. Ovakva situacija je direktna posledica činjenice da se kod nas više od dve trećine slučajeva raka grlića materice otkriva u odmakloj fazi bolesti, kada lečenje poprima sve komplikovaniji tok, terapijski protokoli postaju složeniji i značajno skuplji, pritom naporniji za samog pacijenta i agresivniji za njegovo opšte zdravlje dok, istovremeno, šanse za izlečenje postaju sve manje.

Glavni uzročnik nastanka raka grlića materice je infekcija humanim papiloma virusom (HPV), a najvažnije mere prevencije su redovni preventivni ginekološki pregledi, zaštićeni seksualni odnosi i imunizacija. U Srbiji je u 2016. godini samo 10 odsto žena starijih od 15 godina iskoristilo svoje pravo i obavilo redovan ginekološki pregled. Važno je istaći da od trenutka dobijanja infekcije pa do razvoja maligne bolesti protekne osam do deset godina. Kako bi se na vreme otkrile promene koje mogu da ukažu na mogućnost razvoja bolesti, neophodno je da svaka žena obavi ginekološki pregled jednom godišnje.

Imajući u vidu da je rak grlića materice visokopreventabilno oboljenje, veoma zabrinjava činjenica je da se u našoj zemlji, unazad duži niz godina, beleži jedna od najviših stopa obolevanja i umiranja od raka grlića materice u Evropi. Kada je reč o obolevanju, Srbija se nalazi na četvrtom mestu na starom kontinentu, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske, dok se po umiranju od ove vrste raka kod žena, naša zemlja nalazi na trećem mestu, odmah iza Rumunije i Moldavije.

Ključ za promenu postojeće poražavajuće slike leži u prevenciji i ranom otkrivanju bolesti. U prilog tome, postoje brojni dokazi da se dobro organizovanim skrining programima, može sprečiti i do 80 odsto slučajeva ovog maligniteta.

Foto: You Tube printscreen

Republika Srbija je 2012. godine započela postepeno uvođenje organizovanog skrining programa za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je dostupan svim ženama starosti od 25 do 64 godine. Trenutno smo u trećoj godini drugog trogodišnjeg ciklusa skrininga koji će trajati do kraja 2018. godine.

Prema podacima prvog ciklusa sprovođenja ovog programa na teritoriji 17 opština u Srbiji, na pregled su pozvane 334.242 žene, što čini preko 50 odsto ciljne populacije u tim opštinama. Papanikolau test (PAP test) je urađen kod 190.906 žena. Od svih pregledanih žena 11.740 je bilo sa pozitivnim nalazima PAPA testa. Zahvaljujući tome što su se odazvale na poziv svog doma zdravlja, kod 11.740 žena, koje nisu imale nikakve tegobe, otkrivanjem na vreme, sprečen je dalji tok maligne bolesti i spasen im je život. Kolposkopija je urađena kod 31.473 žene, a potom 2.465 biopsija kojima je patohistološki potvrđeno 112 karcinoma. Premaligne promene su uklonjene, a maligne ušle u proces lečenja.

IZVORVojvodjanske vesti
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.