Фото: Галерија Матице српске

Симболично на дан када је пре 170 година у Сремским Карловцима одржана Мајска скупштина (1. мај по старом, 13. мај по новом календару), у недељу, 13. маја 2018. године у Галерији Матице српске је свечано отворена изложба Мајска скупштина 1848. – 170 година после. На отварању изложбе су говорили: управница Галерије др Тијана Палковљевић Бугарски, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и председник Покрајинске владе Игор Мировић који је изложбу званично отворио.

Фото: Галерија Матице српске
Фото: Галерија Матице српске

Отварању су присуствовали представници Српске православне цркве, дипломатског кора, државне, покрајинске и градске власти, институција образовања и културе: Његово преосвештенство владика Бачки Иринеј, Њ.Е. Бранислав Мићуновић, амбасадор Црне Горе у Србији, Њ.Е. Лазар Миркић, амбасадор Босне и Херцеговине у Србији, Њ.Е. Амр Алгувејли, амбасадор Египта у Србији, Серђо Монти, саветник Амбасаде Италије у Србији, Никола Фаје, саветник у Амбасади Француске у Србији, Ан Лорен Вигуру, аташе за културу у Амбасади Француске у Србији, Барбара Галовић, саветница у Амбасади Словачке у Србији, Клара Сентђерђи, саветница у Амбасади Мађарске у Србији, Здравко Јелушић, председник скупштине Аутономне покрајине Војводине, Ђорђе Милићевић, потпредседник Покрајинске владе, Татјана Гашовић, секретар Покрајинске владе, Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са јавношћу, проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, др Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство, Владимир Галић, покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине, Предраг Вулетић, покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Огњен Бјелић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Смиљка Јовановић, покрајинска секретарка за финансије, Далибор Рожић, члан градског већа за културу, проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, др Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, академик Теодор Атанацковић, секретар Огранка САНУ у Новом Саду, проф. др Ивана Живанчевић Секеруш, декан Филозофског факултета у Новом Саду, Синиша Бокан, декан Академије уметности у Новом Саду, Петер Фарбаки, директор Историјског музеја у Будимпешти, Слободан Накарада, в.д. директора Музеја савремене уметности у Београду, Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније као и бројне колеге и пријатељи из музеја и установа културе у Новом Саду и Београду.

Фото: Галерија Матице српске

Обележавање јубилеја је један од темељних начина неговања културе сећања, а Галерија Матице српске то редовно чини за датуме и личности значајне како за саму установу, тако и за српску културу у целини. На тај начин указује и подсећа на све оне ствараоце и догађаје који су обележили националну историју и културу. Ове, 2018. године поклопила су се три значајна јубилеја: 100-годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији, 170-годишњица одржавања Мајске скупштине у Сремским Карловцима и 200-годишњица рођења сликара Павла Симића (Нови Сад, 1818‒1876). Сва три јубилеја преплела су се у једној слици – Српска народна скупштина 1. маја 1848. године која је централна тема изложбе „Мајска скупштина 1848. – 170 година после”. Она указује на преплетеност животног пута једног уметника и историјског догађаја којем је присуствовао и који је забележио на слици, а истовремено и на значај овог ремек-дела у колекцији Галерије Матице српске и националној уметности и визуелној култури.

У простору сталне поставке XIX века слици Павла Симића Српска народна скупштина 1. маја 1848. године, која представља централни предмет поставке, придружили смо истоимену композицију изведену у техници графике и фотографију Павла Симића, и употпунили текстовима о аутору и слици, предметима и документима, као и документарно-играним филмом који је у поводу јубилеја снимила Радио-телевизија Војводине у сарадњи са стручњацима Галерије.

Фото: Галерија Матице српске

Аутори изложбе су др Снежана Мишић и мр Данило Вуксановић, а изложбу прати двојезична публикација Српска народна скупштина 1. маја 1848. – 170 година после / Serbian National Assembly on the 1st of May 1848 ‒ 170 years later с ауторским текстом др Снежане Мишић у којем се слика тумачи у контексту политичко-историјских околности и националних тежњи српског народа на територији Аустријског царства у XIX веку.

Током трајања изложбе биће организована стручна тумачења и пројекција играно-документарног филма.

Изложба ће у Галерији Матице српске бити отворена до 1. септембра 2018. године а потом премештена у Сремске Карловце и Сентандреју.

Припрема изложбе и документарно-играног филма реализована је уз благослов његовог преосвештенства епископа Бачког, господина Иринеја и његовог преосвештенства епископа сремског, господина Василија који су нам омогућили снимање сакралних објеката у којима је Павле Симић оставио сликарски траг. Своје збирке и колекције отворили су нам Архив Српске акадмеије наука и уметности у Сремским Карловцима, Музеј Српске православне цркве, Музеј Војводине и Музеј града Новог Сада и тако документима употпунили његов животни и уметнички пут. И коначно својим великим знањем и вишедеценијским искуством причу о животу Павла Симића, његовој слици Српска народна скупштина 1. маја 1848. године и значају овог догађаја за националну историју, употпунили су Олга Микић, историчар уметности и академик Василије Крестић, историчар.

Фото: Галерија Матице српске

Реализацију изложбе и пратеће публикације омогућили су Покрајинска влада и Министарство културе и информисања Републике Србије.

Извор: Галерија Матице српске

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.