pixabay.com

Данас се широм света обележава Светски дан књиге и ауторских права. Одлука о обележавању Светског дана једног од највећих човекових изума донета је на Генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној у Паризу 1995. године.

Одлука о обележавању Светског дана књиге донета је у циљу подстицања на читање свих слојева друштва, а нарочито младих.

За датум обележавања, 23. април, је узета годишњица рођења и смрти Вилијама Шекспира, као и годишњица смрти Мигела де Сервантеса. Такође, на овај дан су и годишњице смрти Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла и рођења Мориса Дрјуона, Владимира Набокова, Мануела Валехо Мехие.

Занимљиво је да се празник у част писане речи у Шпанији, на овај датум, обележава још од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је умро на тај дан. Ово је такође и део прославе дана Светог Ђорђа у Каталонији, где је традиција од Средњег века да мушкарци доносе руже својим вољеним, а од 1925. године да жене дају књигу у замену.

Мада се овај датум често наводи као датум смрти и Шекспира и Сервантеса, то није у потпуности тачно. Сервантес је умро 23. априла по грегоријанском календару, међутим, тада се у Енглеској користио јулијански календар. Док је Шекспир умро 23. априла по јулијанском календару који је у употреби у Енглеској у то време.

Оно око чега нема спора и што је сигурно тачно је велики значај које имају књиге и колико је важно што више времена проводити у дружењу са њом.

Одавно је познато, а у новије време и научно доказано, да читање књига веома позитивно делује на људски организам. Читање нас чини здравијим.

Дружење са књигом је најефикаснији начин да се превазиђе стрес. Читање помаже мозгу да остане у форми и чини га бритким. Смањује вероватноћу и одлаже оболевање од Алцхајмерове болести.

Читањем развијамо емпатију. Поред тога што на тај начин долазимо до низа корисних информација и идеја, читање може бити, и јесте, веома забавно.

За доброг пријатеља, као што нам је то књига, требало би да увек имамо бар мало времена.

Извор: Википедиа

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.