TREBA DA ZNAMO I DA NE ZABORAVIMO – TRUBUL TE DŽANAS THAJ TENA BISTROS

TREBA DA ZNAMO I DA NE ZABORAVIMO – TRUBUL TE DŽANAS THAJ TENA BISTROS

Mnogi su ovo doživeli, neki zaboravili, a neki ni ne znaju, zbog toga treba da se potsetimo i nikada ne zaboravimo. Desilo se masovno ubistavo Roma i Jevreja, samo iz rasnih razloga.

Deportacija Roma trajala je u periodu između februara 1943. godine i jula 1944. godine. U okviru logora Aušvic – Birkenau do 2 avgusta 1944. godine  je postojao podlogor za Rome – Zigeunerlager.

Zarobljeni Romi poticali su sa teritorija Nemačke, kao i okupiranih država poput Austrije, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovetskog Saveza.

Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zarobljeno je više od 23. 000 Roma, od kojih je oko

20. 000 likvidirano.

U periodu između maja 1943. i avgusta 1944. godine, na čelu Zigeunerlagera nalazio se zloglasni „lekar” Jozef Mengele, koji je vršio organizovane eksperimente nad Romima, a posebno nad decom.

Romi bili primorani da na vidnom mestu na svojoj garderobi nose oznake u obliku crnog trougla. Bivši kancelar Nemačke Vili Brant svojevremeno je izneo podatak da je tokom Drugog svetskog rata pobijeno pola miliona Roma, ali najnoviji podaci govore o preko 1, 2 miliona žrtava.

Najviše Roma pobijeno je u Nemačkoj, a zatim na području Nezavisne države Hrvatske. Procenjeno je da je na području bivše Kraljevine Jugoslavije bilo oko 300. 000 Roma, od kojih je polovina pobijena pre ili u toku deportacije, kao i u koncentracionim logorima.

U Srbiji je od nacista stradalo oko 46. 000 Roma, a u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 80 000.

Najveće stradanje Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu odigralo se tokom oktobra 1941. godine kada su nemačke okupacione snage, sprovele masovne pogrome nad civilnim stanovništvom u Kraljevu i Kragujevcu. Među više hiljada nedužnih civila stradalih u ovom masovnim zločinima nalazio se i veliki broj Roma.

U Holokaustu tokom Drugog svetskog rata stradalo je milion i 200 hiljada Roma, više od polovine njihovog tadašnjeg broja u Evropi. Nakon Jevreja, Romi su bili drugi na spisku za nacističko sistematsko istrebljivanje.

 Uprkos svemu, Rome i danas često proganjaju. Svaki progon, diskriminacija i nasilje jesu dokaz da još uvek postoje oni koji ljude gledaju po boju kože.

Za vojvodjanske: Aleksandra Nikolić 

Andi butipe kava haćardine, naresave bistardile, a varesave ni džanen, andar kodova trubil te damen gođi thaj nikad tena bistras. Kerdapes baro mudaripe e Rromengo thaj Jevrejego, samo andar kodova kaj si aver rasa. Deportacija Rromengi sas ande vrjama maškar februari 1943. brš thaj julo 1944. brš. Ando logori Aušvic-Birkenau katar 2 augusto 1944. brš kersine talologor pala Rroma-Zigeunerlager.

Phangle Rroma sas andar e Njamcicko, sar vi andar okupirime phuvja sar Austrija, Čehoslovačko, Poljsko, Francusko, Jugoslavija, Belgija, al vi andar e Norveško, Španija thaj andar okupirano kotor Sovetske Savezosko.

Ande kaja vrjama, ando Zigeunerlager phanglo sas majbut katar 23 000 Rroma, katar save 20 000 sas mudarde.

Ande vrjama karat o majo 1943. brš thaj augusto 1944. brš po anglunipe e  Zigeunerlager , sas  o akhardo “sastarno” Jozef Mengele, savo kerelas e eksporimentujra pe Rroma, majbut pe čhavorra.

E rroma sas tradine te pe pire drze, po dikhlino than inđaren kalo trouglo. Kova savo sas kancelari pe Hjamcicko o  Vili Brant inkalda kaj ando Dujto lumnjako maripe sas mudardo opaš o miliono Rroma, a majnevo đindipe mothol kaj sas prdal 1,2 miliono mudarde.

Majbut Rroma si mudardo ande Njamcicko, askal ande Nezavisno phuv Hrvatsko. Motholpe kaj ande purani Kraljevina Jugoslavijaki sas trujal 300 000 Rroma, katar save opaš mudarde amjsig jal ande vrjama kana sas e deportacija, sar vi ando koncentrovano logori.

Ande Srbija katar e nacistujra mudardo si 46 000 Rroma, a ande Nezavisno phuv Hrvarsko 80 000.

Majbaro mudaripe e Rromengo nade okupirime Srbija ando Dujto lumnjako maripe sas ando oktobri 1941. brš kana e njamcicke okupatorske zuralimata, sa pe gomila mudardine e manušen ando Kragujevco thaj Kraljevo. Maškar majbut milje mudarde bi došale manuša sas but Rroma.

Ando Holokausto ande vrjama džikaj sas o Dujto lumnjako maripe mudardo si miliono thaj 200 mulje Rroma, so si majbut katar opaš kazov sas ande kogoja vrjama nade Evropa. Pala e Jevreja e Rroma sas dujte pe kaste kerdilo nacistično šilavipe.

Paše sa e Rroma vi ađes si tradine. Sa jekh tradipe, diskriminacija thaj maripe si kova so sikavel kaj maj si kola save e manušen dikhep pe boja morćaki.

 

Pala vojvođanske: Aleksandra Nikolić