Tribina „Ilija Garašanin – junak moderne srpske državnosti“ biće održana u ponedeljak, 22. jula u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.
Ime ličnosti autora čuvenog i kontroverznog spisa „Načertanije“, iako prepoznatljivo u širokim slojevima srpske javnosti, ostalo je upamćeno, gotovo isključivo po navedenom dokumentu. U okviru prethodne tribine u Kulturnom centru Novog Sada u velikoj meri „osvetlili“ smo poreklo, autorstvo, smisao, sadržaj i istorijsku ulogu „Načertanija“, međutim, postavljamo pitanje iz kojih razloga je ime navodnog autora datog dokumenta ostalo isključivo povezano sa autorstvom istog. Zapravo, postavljamo pitanje, ko je bio Ilija Garašanin? Ilija Garašanin, državnik, ministar unutrašnjih i inostranih dela i predsednik vlade, bio je sin Milutina Savića, imućnog trgovca. U vreme obavljanja svojih odgovornih dužnosti, turski garnizoni napustili su tvrđave koje su držali u Srbiji. Ilija Garašnin je u prvom redu onih velikih ljudi koji su stvorili modernu Srbiju, ljudi koji su umeli i mogli da se nose sa jednako umnim političarima evropskih sila, koji su bili zainteresovani za prilike na Balkanu. U političkoj radnji Ilije Garašanina, koji je vodio srpsku politiku u vreme dva kneza, Aleksandra Karađorđevića i Mihaila Obrenovića, mogu se opaziti prividni politički paradoksi, koji su svojstveni i Evropi, odnosno, odlučno je zastupao „načelo nacionalne samobitnosti“ i narodnog suvereniteta, dok je istovremeno, podržavao razvoj apsolutne monarhije, kao modela ustrojstva moderne Srbije. Da li se u datom činjeničnom paradoksu otkriva i „zalog“ privrednog i političkog uspeha Srbije, koja je, „evolutivnim putem“ svoj „zlatni vek“ doživela u prvim decenijama narednog stoleća?
Related
