Tribina “Knez Miloš Obrenović – prvi ili drugi „otac“ moderne Srbije?” 13....

Tribina “Knez Miloš Obrenović – prvi ili drugi „otac“ moderne Srbije?” 13. avgusta u Klubu „Tribina mladih“

0

Tribina “Knez Miloš Obrenović – prvi ili drugi „otac“ moderne Srbije?”, biće održana u ponedeljak, 13. avgusta u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

Titula „oca moderne Srbije“, nastala u toj revoluciji, svakako pripada Đorđu Petroviću Karađorđu, koji je na Sretenje Gospodnje 1804. godine poneo barjak slobode kao vođa Prvog srpskog ustanka i sve do kraja istog bio ključna ličnost u donošenju gotovo svih odluka važnih za sudbinu ustanka. Na samom početku, Srpska revolucija je imala pre svega socijalni karakter, jer je pobuna bila usmerena protiv terora janičara koji su bili zaveli svoju strahovladu i ukinuli dotadašnje povlastice koje je uživao srpski narod u Beogradskom pašaluku. Vremenom, kako je ustanak dobijao na zamahu, a pod uticajem prosvetiteljsko-klasicističkih ideja o duhovnom preporodu, u vodećim krugovima srpskog etnosa, naročito kod onog dela koji je živeo u Habzburškoj monarhiji, oblikovali su se planovi o potrebi obnove srpske državnosti po ugledu na srednjovekovnu Srbiju Nemanjića. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, rođen je 1783. godine u selu Srednja Dobrinja u Užičkoj nahiji od majke Višnje i oca Teodora. Brak u kome je rođen potonji srpski knjaz, njegovim roditeljima, Višnji i Teodoru bio je drugi po redu. Pošto je detinjstvo proveo u siromaštvu morao je da zarađuje za život kao sluga Aksentija Ječmenice, uglednog trgovca stokom sa Zlatibora. Posle smrti oca odlazi da radi kod svog polubrata Milana koji je u to vreme već stekao ugled bogatog trgovca stokom. Inače, 1805. godine oženio se Ljubicom Vukomanović sa kojom je imao sedmoro dece. Na samom početku Prvog srpskog ustanka Miloš, zajedno sa Milanom, koji je bio komandant i vojvoda, učestvuje u oslobođenju Beograda 1806. godine i Užica 1807. godine. Prilikom borbi kod Užica Miloš je bio teže ranjen, ali je uspeo da se oporavi. Posle smrti Milana 1810. godine u Bukureštu, gde je boravio kao narodni deputat, njegov brat Miloš je postavljen za vojvodu Užičke i Rudničke nahije. Izbor Miloša Obrenovića za vođu Drugog srpskog ustanka bio je logičan potez, pogotovo ako se uzme u obzir njegov uticaj među srpskim starešinama koji pred osmanskom opasnošću nisu napustili Srbiju, kao i mogućnost da je, upravo potonji srpski knjaz bio jedini vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, bez u istoriografiji poznatog dana „prognaničke biografije“. U tim dramatičnim momentima sloma Prvog srpskog ustanka odlučio je da poveruje u amnestiju koju su Turci obećali i praktično je sultanu tada poverio i svoj život. Turske vlasti su procenile da im Miloš kao najugledniji među starešinama koji  je ostao u zemlji može više koristiti živ nego mrtav, odnosno da je isti snagom svog autoriteta sposoban da sprovede preko potrebnu pacifikaciju raje. Kod donošenja takve odluke sigurno je u tom trenutku važnu ulogu imala i informacija koju su Turci dobili, a koja je govorila o tome da je Miloš za vreme ustanka pripadao grupi Karađorđevih protivnika. Danas, često postavljamo pitanje čija je uloga važnija od ove dve nesporno najznamenitije ličnosti Srpske revolucije. Odgovor je jasan, da nije bilo pokretačke snage Karađorđa, ne bi bilo ni Miloša koji je svoju političku ličnost izgradio već u toku Prvog srpskog ustanka, gde je stekao dragoceno iskustvo i imao prilike da sagleda sve greške koje je veliki vožd napravio, pa je iz istih izvukao važne pouke za budućnost. Međutim, da nije bilo Miloša, njegove mudrosti i strpljenja, možda bi sve što je pokrenuo Karađorđe ostalo samo u domenu brojnih propuštenih šansi za koje srpski narod nije posedovao dovoljne mudrosti kako bi iste iskoristio u svrhu rada na vaskrsnuću svoje davno ugasle državnosti. Iz pomenutih razloga, današnji savremeni čovek ne bi smeo da ove dve grandiozne ličnosti srpske prošlosti posmatra iz različitih, a pogotovo ne, odvojenih uglova posmatranja nomenklature idejnih i ideoloških postavki Srpske revolucije, jer su Miloš i Karađorđe delovi jedne zajedničke fundamentalne misli, zapravo sna o slobodi i pravdi, o državi koja će biti dom za njih i njihovu decu, a samim tim i za nas i one koji će doći posle nas.

    

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.