Tribina „Hunyadi János – Sibinjanin Janko: mađarski i srpski junak” održana je u četvrtak, 11. oktobra, u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je docent dr Boris Stojkovski.

Janoš (Jovan) Hunjadi (1407-1456), upamćen u srpskoj tradiciji pod imenom Sibinjanin Janko, jedna je od najznačajnijih ličnosti Jugoistočne Evrope sredinom 15. veka. Poznat je kao neustrašiv borac protiv Turaka, gubernator Ugarske, ali i jedan od najvećih feudalnih gospodara tog doba.
Kao povod za temu ove tribine Stojkovski je naveo aktuelnu godišnjicu koja se obeležava u Mađarskoj, ali i u okolnim zemljama, a reč je o godišnjici dolaska na presto Matije Korvina, Jankovog sina i jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva.
Pored Rumunije, odnosno Transilvanije gde je rođen, Srbija je važna za Hunjadija i to od Subotice, koja je bila njegov posed, pa preko Beograda i sve do Kosova polja, gde je ratovao.
– Hunjadi je ličnost značajna i za mađarsku i za srpsku tradiciju, s tim što je srpskoj epskoj tradiciji dala poseban pečat, te je više zastupljen u našoj nego u mađarskoj epskoj tradiciji – kazao je Stojkovski.
Veruje se da je Hunjadi bio vlaškog porekla, a prate ga i legende poput one iz 15. veka da je vanbračni sin kralja i cara Žigmunda Luksemburškog. Hunjadijeva ratnička slava iz vremena osmanskog ropstva pokrenula je i čuvenu tezu o njegovom srpskom poreklu koja se prvi put pojavila u Savinskom letopisu iz 17. veka. Tom temom naročito se bavila dr Jelka Ređep, nekadašnja profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Vojničku karijeru Hunjadi je započeo prvim pobedama protiv Turaka, kada se pokazao kao sposoban vojskovođa. Posle tih pobeda, dobio je titulu severinskog bana i barona Ugarskog kraljevstva.

Segedinskim mirom obnovljena je Srpska despotovina. U želji da obnovi svoju državu i povrati svoje teritorije, despot Đurađ Branković založio je sve svoje posede Hunjadiju, zbog čega su dolazili u sukob.
U drugoj kosovskoj bici protiv Turaka, od 17. do 19. oktobra 1448. godine, učestvovao je Hunjadi, ali je turska vojska pregrupisavanjem izvojevala pobedu i gotovo potpuno uništila ugarsku, odnosno hrišćansku vojsku.
Ova druga kosovska bitka kasnije je često mešana sa prvom (1389). Zbog stava despota Đurđa da ne učestvuje u tom ratu kako bi sačuvao svoju državu, on je bio označavan kao izdajnik hrišćanstva, što je dovelo do toga da kasnije bude prikazan kao izdajnik Branković.
Hunjadijeva slava dostigla je vrhunac posle pobede nad Turcima u bici na Dunavu kod Beograda 14. jula 1456. godine. U jeku te slave, Hunjadi je umro od kuge, 1456. godine. Sve to zajedno doprinelo je rađanju velike legende o njemu na mađarskoj ali i na srpskoj strani.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.