Iz Centra UBUNTU kažu da je pored nedostatka sredstava i podrške i pronalaženje partnera komplikovan proces. Žene su u većem broju samohrani roditelji, pa se i određeni deo društvene stigmatizacije sa žene prenosi na dete.
Ove i druge poteškoće sa kojima se susreću samohrani roditelji, tema su današnje tribine. U knjižari Most, u Zmaj Jovinoj 22, govoriće TA savetnici Tatjana Atanasković, Vanja Tripković i Stefan Mitrović Jokanović. Tribina počinje u 18:30 časova.
Danas, 27. novembra, u knjižari Most u Novom Sadu biće održana tribina u sklopu projekta „Podrška samohranim roditeljima“.
Tokom skoro dva meseca realizovane su 72 individualne psihoterapijske seanse i dve radionice. Na večerašnjoj tribini biće sumirani utisci o projektu i još jednom će se razgovarati o samohranom roditeljstvu.
Ovaj projekat je organizovao Centar za rast i razvoj ljudskog potencijala- UBUNTU, uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu. Razgovarali smo sa Miljanom Vorkapić Viček iz Centra UBUNTU, koja kaže da je odziv bio veći od onoga što je projektom predviđeno, ali da su to mogli da očekuju s obzirom na problematiku.
– Na radionicma se razgovaralo o preprekama na koje nailaze samohrani roditelji, kao i kada je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom. Mi smo projektom bili usmereni na osobe do 30 godina, odnosno mlade, ali je potreba bila veća od toga. Imali smo dosta zainteresovanih koji su stariji od 30 godina, a takođe su u ovoj situaciji. Zaključak je da ima potrebe za podrškom i osnaživanjem samohranih roditelja, kao i da je psihoterapija prepoznata kao jedan od načina za realizaciju ovih potreba- kaže Vorkapić Viček.
Prema rečima naše sagovornice, društvo odmaže tako što ne prepoznaje u zakonu samohrane roditelje kao posebno osetljivu kategoriju. Pošto ne postoji nikakav vid evidenicije država se ne bavi posebno ovom kategorijom roditelja, odnosno dece. Ona dodaje da je roditeljima teško da izdržavaju decu, ali i da organizuju ko će ih čuvati.
– „Samohrani roditelji“, ovo kažem pod navodnicma jer zapravo nisu ta kategorija zakonski, najčešće nemaju dovoljno sredstava za podizanje deteta. U razvijenim državama postoje alimentacioni fondovi, tako da roditelj koji ne dobije alimentaciju od bivšeg partnera ne ostane bez sredstava za život. Deca iz jednoroditeljskih porodica imaju mnogo veće šanse da odrastaju u siromaštvu. S druge strane, radno vreme roditelja nije dovoljno usklađeno sa vaspitnim i obrazovnim ustanovama, pa su tako roditelji koji podižu sami decu primorani da ih ostavljaju same kod kuće i u ranijem uzrastu od zakonski dozvoljenog. Ukoliko babe i dede ne uskoče u pomoć ovakve porodice jako teško funkcionišu- objašnjava naša sagovornica.
Iskustva pokazuju da su ova deca sklonije problematičnom ponašanju u kolektivu, imaju lošiji uspeh u školi od vršnjaka, iako imaju jednake intelektualne kapacitete. Uzrok je to što roditelji ne mogu paralelno da kontrolišu dete i budu na poslu, a škola i grad ne organizuju aktivnosti za ovu decu po posebnim uslovima. Pod tim se misli na besplatne aktivnosti, uz obezbeđen prevoz i opremu.
Iz Centra UBUNTU kažu da je pored nedostatka sredstava i podrške i pronalaženje partnera komplikovan proces. Žene su u većem broju samohrani roditelji, pa se i određeni deo društvene stigmatizacije sa žene prenosi na dete.
Ove i druge poteškoće sa kojima se susreću samohrani roditelji, tema su današnje tribine. U knjižari Most, u Zmaj Jovinoj 22, govoriće TA savetnici Tatjana Atanasković, Vanja Tripković i Stefan Mitrović Jokanović. Tribina počinje u 18:30 časova.
Iz Centra UBUNTU kažu da je pored nedostatka sredstava i podrške i pronalaženje partnera komplikovan proces. Žene su u većem broju samohrani roditelji, pa se i određeni deo društvene stigmatizacije sa žene prenosi na dete.
Ove i druge poteškoće sa kojima se susreću samohrani roditelji, tema su današnje tribine. U knjižari Most, u Zmaj Jovinoj 22, govoriće TA savetnici Tatjana Atanasković, Vanja Tripković i Stefan Mitrović Jokanović. Tribina počinje u 18:30 časova.