Tribina ,,Sava Vladislavić Raguzinski – tvorac ruske diplomatije i lučonoša srpske nacionalne...

Tribina ,,Sava Vladislavić Raguzinski – tvorac ruske diplomatije i lučonoša srpske nacionalne misli” 17. septembra u Klubu „Tribina mladih“

0

Tribina ,,Sava Vladislavić Raguzinski – tvorac Ruske diplomatije i lučonoša srpske nacionalne misli”, biće održana u ponedeljak, 17. septembra u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

Najistaknutija ličnost u sloju srpske emigranstke populacije u Rusiji u vreme vladavine Petra Velikog, svakako bio je Sava Vladislavić Raguzinski ili kako je ruska istoriografija upamtila ovu ličnost, Sava Lukič Vladislavič-Raguzinski, odnosno Grof Raguzinski (Savva Lukič Vladislavič-Raguzinskiй – graf Raguzinskiй). Koliko god volimo da se ponosimo znamenitim precima, ne činimo mnogo da se uspomena na njih sačuva i prenese. Malo je nas čulo za grofa Savu Vladislavića Raguzinskog (1668-1738), Hercegovca iz Jasenika kod Gacka, koji je krajem 17. i početkom 18. veka bio jedan od najznačajnih Srba tog vremena. Za srpsko-ruske veze, koje u različitim oblicima traju još od srednjeg veka, a koje su pojačane od vremena vladavine ruskog imperatora Petra Velikog, izuzetno je zaslužan naš zemljak, Srbin Sava Vladislavić. Za sve vreme koliko je živeo u Rusiji, Raguzinski je bio savetnik ruskog imperatora Petra Velikog, ali i Katarine I, jedan od ljudi u koje su ovi veliki vladari imali najveće poverenje. Status jednog od najuticajnijih ljudi u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka Vladislavić je zadržao do kraja života. Kad god mu se ukazala prilika, grof Sava Vladislavić je moćnom državniku Petru Velikom skretao pažnju na položaj Srba, upozoravajući ruskog cara i uticajno visoko plemstvo da na Balkanu u turskom ropstvu živi srpski narod kome treba pomoći vojno, politički, ali i na planu razvoja kulture. Na nepravedno zaboravljenu istorijsku ličnost Save Vladislavića prvi je najpotpunije ukazao  pesnik Jovan Dučić, koji je o ovom velikom i uticajnom Srbinu godinama prikupljao građu i o njemu napisao knjigu pod naslovom „Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I grof Sava Vladislavić“, koja je 1942. godine, u vreme Drugog svetskog rata, štampana u Pitsburgu  u Sjedinjenim Američkim Državama. Pored arhivske građe tu je i obimna literatura na ruskom, italijanskom, nemačkom i srpskom jeziku. „Pišući ovu knjigu, bio sam kao pesnik, bio sam daleko od svog običnog književnog predmeta, koji je uvek bio delo čiste inspiracije…“, kazao je Dučić. U carskom državnom arhivu, zahvaljujući uticaju i intervencijama Save Vladislavića, arhivsku građu koja se ticala Srba počeli su da vode  zasebno pod nazivom „Srpska dela“. Do tada su se arhivski dokumenti o Srbima vodili kao Grčka dela ili čak Turska dela. Bliskost Save Vladislavića sa Petrom Velikim i ruskim carskim domom Srbima je širom otvorila vrata ruskih državnih i duhovnih institucija, gde su rado primani i gde se slušala njihova reč i odakle im je pružana pomoć. U poslednjim časima života Sava Vladislavić je mislio na srpski narod. U testamentu  nasledniku, sinovcu Mojsiju Ivanoviću, Vladislavić  je naložio „da pošalje u srpske zemlje trisanduka slovenskih knjiga: jedan sanduk u trebinjski manastir pri Herceg Novom (gde su u zbegu bili kaluđeri trebinjskog manastira Tvrdoš), a drugi u manastir Žitomislić na Neretvi u Hercegovini, i najzad, treći crkvi u Topli u Boki Kotorskoj, sa srebrnim crkvenim stvarima, panikandilom i krstom, za večni spomen njegovoj duši…“ Ove su sve stvari bile napravljene u Moskvi, po ličnoj porudžbini grofa Save, od čistog srebra, a nalaze se još i danas u tim srpskim crkvama.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.