U prepunom Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, u petak, 27. oktobra 2017. godine, održana je tribina „Stambolić i Milošević – dve paradigme viđenja srpskog pitanja“. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar. Na početku obraćanja, Balaban je podsetio da je srpsko nacionalno pitanje otvoreno početkom 19. veka ustancima protiv Osmanlijskog carstva. Njegova idejna osnova tada je bila oslonjena na srpsku srednjovekovnu, svetosavsku ideju i srpsku srednjovekovnu, Nemanjićku državu.
foto: KCNS
To će se desiti tek početkom 20. veka, a naročito sa stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije države Jugoslavije. Srpsko nacionalno pitanje je tada utopljeno u jugoslovensku ideju, što je samo doprinelo njegovom komplikovanju. Komunistička vladavina je kod većine Srba produbila jugoslovensku paradigmu, dok je „titoizam“ zapečatio konstrukciju jugoslovenskog „bratstva i jedinstva“, gde su Srbi i srpska ideja obeleženi kao remetilački faktor i pretnja idejnom, ali i geopolitičkom ustrojstvu, ne samo Balkana, nego i atlantističkog globalnog faktora uopšte.
Srpsko pitanje, dakle, počelo je da se rešava 1804. godine. Šta je to što Srbi žele u poslednjih 200 godina i šta se dogodilo, pa da se krajem 20. veka gotovo ceo svet okrene protiv Srbije? Postavivši ova pitanja, Balaban je rekao da se srpsko pitanje ne može posmatrati bez duhovne vertikale i slobode.
– Kada se u tom kontekstu sagleda srpsko pitanje, vidimo da je protiv te slobode, kroz ideologije tokom dva veka, uvek bio isti stereotip u koji su najdrastičnije upali srpski komunisti, zasnivajući Jugoslaviju na srpskoj krivici i zapečativši to Ustavom iz 1974. godine – rekao je Balaban.
foto: KCNS
Autor je, u nastavku, rekao da je srpski narod osećao nezadovoljstvo, ali ono nije bilo jasno definisano. Predosećaj kataklizmičnih događaja u svetu, pre svega pojava Gorbačova i kriza komunizma i istočno – evropskog i vojno-političkog saveza, uveli su i Balkan u proces prekompozicije. Turbulencije su izazvali dugo prigušivani nacionalni osećaji kod svih jugoslovenskih naroda.
U to vreme, dva čoveka Srbije, tada federativne republike u oviru SFRJ, bili su Ivan Stambolić, koji je napredovao i za sobom „povukao“ i Slobodana Miloševića, a obojica su radili u Tehnogasu. Različito viđenje problema, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, rezultiraće diferencijacijom i sve većim razilaženjem dva prijatelja, ali i dva krila u okviru jedinstvenog Saveza komunista Srbije.
Pobeda jednih i poraz drugih, po mnogima je odredio i tok budućih događaja na Balkanu. Utemeljenost ovakvih shvatanja rezultirao je dolaskom na čelo države Slobodana Miloševića posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 23. i 24. septembra 1987. godine što je odredilo budućnost Srbije.
– Milošević je bio odlučan, bio je u Americi i tečno govorio engleski jezik, što je tada bila retkost i nije bio mnogo opterećen ideologijom. Počeo je da okuplja ekipu ljudi oko sebe i da vrši uticaj na medije, što govori da je bio mnogo moderniji od svojih savremenika u politici – naveo je Balaban i podsetio da je 1986. godine Stambolić održao na Kosmetu govor u kojem je poručio tamošnjim ljudima da ne nasedaju na provokacije srpskih nacionalista.
Gore od toga, smatra Balaban, nije mogao da kaže, jer su naši ljudi bili zaista u velikom problemu. Tako je Stambolić propustio priliku da dobije podršku kosmetskih Srba. U aprilu 1987. godine, Stambolić je poslao na Kosmet Miloševića da se upozna sa situacijom. On je slušao Srbe celu noć i taj Miloševićev govor na Kosovu polju bio je ključni događaj, jer njegova poruka Srbima bila je da ne napuštaju svoja ognjišta („Niko ne sme da vas bije!“).
foto : KCNS
– Posle toga, svi iz Stambolićevog okruženja rekli su da Milošević više nije bio isti čovek. Promenio ga je taj kontakt i sudar sa narodom. Kao da je u tom trenutku doživeo samog sebe kao vođu. Ono što je usledilo govori da Miloševićeva paradigma počinje da se razlikuje od svih prethodnika. On više ne govori o srpskoj krivici, počinje da sprovodi svoju politiku beskrupulozno, sklanja sve oko sebe, najpre svog mentora Stambolića na čuvenoj Osmoj sednici – objasnio je autor tribine.
Balaban je dalje kazao da je Milošević pokušavao da paradigmu, koju je promenio u srpskom političkom životu, promeni i na jugoslovenskom političkom planu, ali titoistička Jugoslavija postojala je na osnovi „srpske krivice“, a on je pokušavao da je izgradi na srpskoj ravnopravnosti.
– Taj Miloševićev model za očuvanje SFRJ, od strane svih ostalih republika, viđen je kao model za rasturanje te države – zaključio je Balaban, a na kraju tribine, više od pola sata, u razgovor su se uključili brojni posetioci tribine.
