Tribina „Značaj duhovnog kapitala Vizantije za savremenog čoveka“ 27. decembra u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Značaj duhovnog kapitala Vizantije za savremenog čoveka“ biće održana u četvrtak, 27. decembra u 19 časova, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.

Vizantijska imperija je možda najautentičnija carevina u svetskoj istoriji. Opstala posle pada Zapadnog rimskog carstva kao preobraženo Istočno, sa novoosnovanim, opravoslavljenim Konstantinopoljem, imperija je preživela i sačuvala kontinuitet rimskog državnog uređenja i univerzalizma. No, obogaćena hrišćanskim poimanjem sveta ona je bila u narednom milenijumu nosilac hrišćanske ideje preobražaja sveta, uloge koju je kao legitimni naslednik celokupne imperije trebala da ispuni oslanjajući se na tradicionalna rimska shvatanja o legitimitetu rimske imperije i izabranosti Romeja.

Celokupna istorija Vizantije je priča o pravoslavnoj ideji Romeja, njenom praktikovanju, usavršavanju, širenju i lepoti. Čitajući ovu istoriju vidimo da je carstvo bilo jako i imalo smisla dok su Romeji ispunjavali svoju istorijsku i duhovnu misiju. I obrnuto, da su stagnirali i propadali kada su odstupali od ove ideje i povodili se za stranim idejnim i duhovnim konstruktima koji su vremenom bili sve jači i razorniji u imperiji Romeja, te na kraju odigrali sudbonosnu ulogu u propasti nekada blistave carevine.

No, ogromna kulturna zaostavština Vizantije ostala je budućim pokolenjima uključujući i savremeni svet i savremenog čoveka. Štaviše može se reći, bez imalo preterivanja, da je Vizantija neponovljiv civilizacijski fenomen, jedinstvena po tome koliki je uticaj ostavila na potonja vremena i čiji se uticaj oseća i danas u čitavoj svetskoj civilizaciji. Državno ustrojstvo, pravni sistem, kultura i naročito duhovnost (na šta će se najviše obratiti pažnja na tribini) koje nam je vizantijska civilizacija ostavila su nasušna potreba savremenog čoveka. Vizantijski uticaj je, prirodno, najsnažniji u pravoslavnim zemljama, koje i čine jedan zaokruženi civilizacijski, kulturološki i dihovni krug u čijem je centru vizantijska civilizacija. Koliko čitav svet, a naročito pravoslavni narodi koriste vizantijsku, naročito duhovnu baštinu pokušaće da odgovori tribina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.