Inicijativa Mame su zakon je u nedelju, 4. novembra, performansom na Trgu slobode u Novom Sadu predstavila komentare i iskustva žena čija su radna prava ugrožena. Tu se ubrajaju žene koje nemaju evidentiran radni staž i rade neprijavljene ili su doživele neku vrstu diskriminacije na poslu.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom od jula naročito otežava ostvarivanje prava majkama. O ovim i drugim poteškoćama na koje radnice u Srbiji nailaze, razgovarali smo sa predstavnicima Udruženja za radna prava Roza. Udruženje je osnovano pre tri godine u Zrenjaninu. Članice i saradnice se bore za bolje uslove rada, protiv diskriminacije i mobinga.

Nedavno su pokrenule akciju u kojoj im žene šalju svoja loša iskustva sa poslodavcima. Njihove priče objavljuju na svojoj fejsbuk stranici, kako bi skrenule pažnju na problem i ohrabrile i druge žene da se jave. Onda slede drugi koraci, koji nisu jednostavni.

-U okviru ROZE postoji Grupa za podršku. Prvi korak je da se žena osnaži i da pred drugim ženama ispriča svoju priču. Mnogima je i samo saznanje da nisu same dovoljno da se suprotstave nasilju koje doživljavaju na radnom mestu. Drugi korak je da, ako ima osnova, prijavimo nepravilnosti inspekciji rada (trenutno je to moguće i anonimno), ili potražimo pravni savet od naših prijateljica i saradnica. Nažalost, kod nas ne postoji mogućnost besplatnog pravnog zastupanja, a novim izmenama je onemogućena pravna pomoć koju su do sada pojedine nevladine organizacije imale. Sudski procesi traju i od tri do osam godina i mnoge žene odustaju od pokretanja. Mali je broj onih koje skupe snagu da na ovaj način pokušaju da se izbore sa nesavesnim poslodavcima.

Vratili smo se na priču o pravima majki i porodilja, za koje kažu da su i pre izmena Zakona bile među najugroženijim.

– Kada žena ostane u drugom stanju ili će dobiti otkaz, ili će po povratku sa porodiljskog biti raspoređena na slabije plaćeno radno mesto. Ovim izmenama žene koje odluče da rode su diskriminisane i ponižene. Mnogima je onemogućeno da sa svojom tek rođenom bebom prežive zbog sramno niskih novčanih iznosa koje će dobijati, ako nisu u kontinuitetu radile 18 meseci pre samog porodiljskog odsustva.

Iz Udruženja Roza kažu da je figura žene u današnjem društvu smeštena u kuću, a ne u sferu javnog života. Prema rečima naših sagovornica jačanje desnih politika će sve više ženu smeštati u kuhinju, a patrijarhalni obrasci će postati sve dominantniji.

-Otuda i neprimerene, mizogene izjave koje daju funkcioneri na vlasti. Veliki problem je što mnoge žene to prihvataju i pronalaze opravdanje za ovakve ispade. Na nama, koje imamo svest o tome koliko je to pogrešno, je da u svakom trenutku reagujemo i da svakodnevno radimo na tome da se jednakost o kojoj se toliko priča i desi. Žene moraju imati iste plate i mogućnosti za napredovanje, a na mestima odlučivanja mora biti jednak odnos muškaraca i žena. Mi nismo građanke drugog reda i pokretni inkubatori, već smo jednake muškarcima.

Naše sagovornice dodaju da je svaka ekonomska kriza, po pravilu, donela umanjenje nekog prava za žene. Po nekim teoretičarima kapitalizam i opstaje zahvaljujući neplaćenom ženskom kućnom radu. One napominju da ne misle da kućni rad mora biti plaćen, već samo raspoređen na sve članove porodice.

U dosadašnjem radu došle su do saznanja da su žene u nepovoljnom položaju na tržištu rada, bez obzira na obrazovanje, godine starosti, versku opredeljenost, pripadnost nekoj nacionalnosti. Pojedine grupe su samo dodatno ugrožene, ucenjene, ponižene i povređene. Međutim, kako kažu, to je regionalni i svetski trend.

Najčešći problemi na koje žene nailaze su prekarni rad, koji uključuje rad na crno, povremene i privremene poslove. Žene starije od 45 godina, kao i mlade žene bez iskustva sve teže se zapošljavaju. One koje žive na selu sve češće ostaju u domaćinstvu i brinu o starijima i deci, ne pokušavaju da se zaposle. Iz Udruženja Roza kažu da žene danas ne samo da ne znaju dovoljno o svojim pravima, već se i prepuštaju sudbini.

-Svakodnevna borba da se preživi, da se zadrži posao po svaku cenu, jer se do drugog teško dolazi, dovode do apatije. Pored toga i nedostatak slobodnog vremena mnoge žene sputava u tome da se više zainteresuju za prava koja imaju, kao i za načine i mogućnosti da ta prava ostvare. Najvažnija je svest o tome da je svaka od nas drugačija, ali da sve mi imamo isti cilj- da imamo pravo da radimo u dostojanstvenim uslovima i za platu koja će nam omogućiti dostojanstven život. Da bismo se za to izborile potrebno je da se udružimo, pojedinačni otpori mogu biti samo primeri da je moguće promeniti i sebe i okruženje- zaključuju naše sagovornice.

Jedan od glavnih ciljeva ROZE je pokretanje Sindikata prekarnih radnica, kako bi se na organizovan način žene mogle suprotstaviti trenutnim problemima i kako bi pregovaračka moć prekarnih radnica bila veća. To trenutno nije moguće, jer Zakon dozvoljava sindikalno organizovanje samo zaposlenima na neodređeno.

Udruženje nema pomoć nijedne institucije trenutno i najveći deo rada u okviru ROZE je volonterski.Sve članice su doživele neki oblik nasilja na radnom mestu, većinom su prekarne radnice ili su već na razgovoru za neko radno mesto doživele da im poslodavci postavljaju lična pitanja vezana za porodicu. To je bio razlog zbog kog su odlučile da se na organizovan način, udružene i solidarne suprotstave ovim negativnim pojavama.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.