Предузеће Медино доо из Крњева обратило се Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) поводом чињенице да је угрожено 40% српског извоза меда. У тексту на сајту СПОС-а наводи се да се нешто мора хитно предузети, јер пчелари у чијем меду се убудуће буду налазили макар и минорни остаци амитраза, више неће моћи да рачунају на несметани пласман меда као до сада.
– Амитраз је детектован у апсолутно свим врстама меда које се откупљују у Србији. Концентрација амитраза која се налази у меду је у складу са регулативом, али било која детектована количина амитраза означава мед као “мед који није потпуно чист” – наводе из Медина.
Амитраз је акарицид који пчелари користе у кошници ради сузбијања паразита варое који угрожава пчеле. Многи препарати који се користе на домаћем тржишту садрже амитраз. Коришћење амитраза подразумева ризик да се загади мед. Већина синтетичких акарицида су липофилни и накупљају се у пчелињем воску, док су у меду остаци релативно ниски и леже углавном испод граница остатака утврђених законом. Постоји мишљење да је амитраз нестабилан и да се брзо разграђује у кошници.
– То је делимично истина, али је битно да се зна да се амитраз разграђује на низ метаболита од којих су неки токсичнији и за људе и за пчеле. Производи деградације су 2,4-диметилфенилформамид (ДМФ) и Н-2,4-диметхyлпхенyл-н-метилфоид (ДМПФ) и мале количине (ДМА). Истраживања полуживота разградње амитраза у меду и воску су показала да је у пчелињем воску амитраз скоро потпуно разграђен у року од једног дана, а у меду у року од 10 дана. Али, откривено је да ДМФ као главни производ разградње остаје и у воску и у меду, а његова токсичност код сисара је већа него код амитраза – објашњавају.
Од страних лабораторија Интертек и Qуалитy Сервице Интернатионал ова фирма је добила обавештење да се од јануара 2018. године примењује нова метода за анализирање амитраза, која утврђује значајно веће вредности за амитраз јер се у обзир узимају и индивидуалне вредности за три метаболита амитраза: ДМПФ, ДМФ и ДМА.
– То значи да поред законски регулисаног садржаја амитраза иностране лабораторије сада експлицитно извештавају и садржај три метаболита амитраза (остатака након разградње) – додаје се у тексту.
Амитраз је законски регулисан у ЕУ са максималним нивоом остатака (МРЛ) од 200 ппб, што значи 200 делова на милијарду делова меда.
Треба напоменути да упркос успостављању МРЛ-а, остаци амитраза нису прихватљиви у неким земљама као што су Италија, Француска, Јапан и Немачка. Ове земље захтевају да квалитет меда буде такав да се амитраз уопште не детектује у меду, односно да његова вредност буде мања од 10 ппб. То значи да у меду не сме бити ни амитраза, а ни продуката разградње.
– Кретање вредности амитраза у меду у текућој сезони у Србији је између 10 ппб и 60 ппб. Овакав мед се не може продати у Немачкој, Француској, Јапану и Италији. Уколико узмемо податке из 2018. године када је из Србије укупно извезено 2.745 тона меда, од тога 717 тона у Италију, 360 тона у Немачку и 23 тоне у Француску долазимо до ужасавајућег податка да се Србија суочава са губитком 40% тржишта које је имала у претходној години само због употребе амитраза – истичу из предузећа Медино.
Поручују и да би требало комбиновати друге начине уништавања варое, а најбоље коришћењем више метода: оксална киселина, тимол, мравља киселина, деривати хмеља.