Evo već šesnaest godina traje igra nesposobnih oko fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina.
Ova fabrika je nekada značila mnogo za stabilnost Zrenjanina i srednjobanatskog okruga. Od 2002. ona je postala plen pojedinaca, iz raznih političkih partija koji su se našli u vlasti. Svaka vlast u poslednjih 16 godina dala je svoj doprinos kako bi uništila ovu fabriku i njeno radništvo. Ovaj političko ekonomski koncept ne štiti radnike nego udovoljava apetitima oligarhije. Pritajeni neoliberalni pristup neda se sakriti ispod veštačke demokratije.
U vremenima u kojima je Jugoremedija bila profitabilna fabrika, radnici su imali visoke plate. Kapitalističko neoliberalni prevrat političkih vetrova, dao je moć pojedincima nad radništvom. Prvo uništi radnicima fabriku i narodu platežno dostupne lekove, a onda otvori više manjih, privatnih fabrika s istom proizvodnjom, s minimalno plaćenim radnicima i skupim lekovima.
Trebalo je 14 godina da velika fabrika lekova ne nađe lek za sebe i da se ugasi – bankrotira. Privredni sud u Zrenjaninu proglasio je bankrot ove fabrike u novembru 2016. godine, četiri godine posle neuspešnog stečaja. Bankrot je vrhunac stečaja, šlag na stečaju, zaključana vrata fabrike, to je situacija koja prekida svaku nadu za oporavak fabrike. Ono šta dolazi posle bankrota je likvidacija. Sva pokretna i nepokretna imovina se prodaje, a od prikupljenih sredstava se namiruju poverioci. Agoniju radnika Jugoremedije država Srbija nije počela da ispituje, iako je to jedna od 24 sporne privatizacije čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.
U traganju za što bržim uništenjem ove, nekada velike fabrike bilo je svega: privatizacije, poništenja privatizacije, radničkog upravljanja, uzimanja kredita, refinansiranja kredita, stečaja, bankrota, prodaje i prekidanja prodaje i uskoro opet prodaje.
Pokušaj prodaje fabrike u oktobru prošle godine otkazan je zbog žalbe odbora poverilaca.
Stečajni upravnik je oglasio ponovnu prodaju Jugoremedije javnim prikupljanjem ponuda. Ponude se dostavljaju do 19. februara ove, 2018. godine, kad će biti javno otvorene u prostorijama fabrike. Da li će biti prodata, i ako bude, da li će to biti stvarna vrednost, čućemo.
Radništvo može da peva: „Ain’t no love in the heart of the factory (city u orginalu) …“
Related
