Перике који су мушкарци стављали на главу и издвајали велике своте новце за њих биле су уобичајене за богатије слојеве у Европи. Ко је и због чега започео овај тренд?

Прича о перикама почиње као многе друге – са сифилисом. До 1580. године, епидемија сифилиса се толико раширила по Европи, да се таква није памтила још од куге.

Без антибиотика, жртве су се суочавале са фаталним последицама: отвореним ранама, јаким осипом, слепилом, деменцијом и губитком косе.

Губитак косе у то време био је пут за јавно понижење, а дуга коса представљала је популарни статусни симбол. Када му је брат оболeо од сифилиса, енглески политичар Семјуел Пепиш је записао у свом дневнику: “Ако мој брат преживи, неће моћи да покаже своју главу у јавности, што ће бити велика срамота за мене”.

Тако је с појавом сифилиса власуљарство доживело процват. Оболели су сакривали ћелаву главу и красте перикама направљеним од коњске, козје и људске длаке, а непријатни мириси прекривали су се прахом са мирисом лаванде и поморанџе, због чега је и настао термин “напудерисане перике”. Иако су у то време перике носили и бројни угледни племићи, перике нису биле толико популарне, већ су биле срамна потреба. Међутим, то се мења 1655. године када краљ Француске почиње да губи косу.

Наиме, француски краљ Луј XIV имао је само 17 година када је коса почела да му се проређује. Забринут да ће му то нарушити репутацију, краљ је ангажовао чак 48 власуљара како би спасао свој углед. Исто је учинио и енглески краљ Чарлс када је приметио да коса почиње да му седи. Сви су желели да изгледају попут двојице краљева, па је стил врло брзо почео да се шири по аристократији, али и по средњој класи.

Баш као и када се ради о данашњим трендовима, тако је и овај тренд довео до тога да цена перика драстично порасте. Најобичнија перика коштала је 25 шилинга, колико је износила и недељна плата просечног становника Лондона, а за оне веће, сложеније перике, плаћало се и до 800 шилинга.

Након Луја и Чарлса, перике су се и даље носиле, пре свега због своје практичности. У то време су харале вашке, па су перике решавале проблем јер су се наносиле на обријану главу, те инсекти не би дуго живели. Крајем 18. века, овај тренд почиње да изумире. Грађани Француске одбацили су перике за време Револуције, а Британци престају да их носе након што је уведен порез на прах који је прикривао непријатан мирис чиме почиње ера природне косе која траје и данас.

IZVORSedmica.me
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.