Foto: Marija Erdelji

Željko Žak Lučić spaja nespojivo. On je programer čiji je glavni luksuz književnost, pesnik koji obožava jezike, a posebno francuski, građanin Srbije za koga je njena realnost ogroman kičeraj i naš sagovornik koji će vam preporučiti nekoliko savremenih pisaca regiona.

Željko Žak Lučić (1991) je završio računarske nauke na PMF – u, radi u jednoj novosadskoj IT firmi i priprema zbirku poezije koju planira da izda ove godine. Uzori su mu Branko Miljković i Tin Ujević. Voli jezike, posebno francuski.

Foto: Marija Erdelji


Pesnik ili programer?

Ne prihvatam da budem svrstan ni u pesnike ni u programere. Zato i spajam te dve strane. Svako treba da pronađe svoj put i ne treba da odustaje ni od jednog novog putića koji mu se otvara. Obe delatnosti me zajedno realizuju kao celovitu osobu. Programiranje mi donosi sigurnost i slobodno vreme da se mogu baviti poezijom, a književnost kreativnost koju mogu iskoristiti u programiranju.


Šta je zajedničko programiranju, poeziji i jezicima?

U određenim oblastima programiranja i matematike moraš biti izuzetno kreativan da bi nešto smislio i napravio. Sam čin nekog naučnog otkrića ne spada u naučni proces, već je to neko nadahnuće. I u programiranju i matematici ima nečeg iracionalnog i poetskog. U književnosti i poeziji ima dosta pravilnosti. Zato moram pomenuti i Zlatni presek – matematičku proporciju koja je nama na prvi pogled intuitivno lepa. Neke pesme su urađene po zlatnom preseku. U jeziku možemo takođe naći dosta matematike. Na primer, kroz pisanje poezije na arapskom jeziku mogu se u poeziju ubaciti neke matematičke pravilnosti i zakonitosti. Takođe, programski jezici jesu spoj jedne od matematičkih teorija i prirodnih jezika. Matematičkim obrascima se pokušava formalizovati prirodni jezik.


Utiče li programiranje na tvoju poeziju i obrnuto?

Programiranje je jedna matematička oblast. Ponekad probam da matematizujem proces u kome nastaje poezija tako što ću promenu emocija u nekoj pesmi pokušati da predstavim kroz matematičku funkciju ili da napravim algoritam za neke termine koje ću uzimati u različitim kontekstima i tako ih ugrađivati u svoju pesmu. S druge strane, nekada iz racionalnog sveta moraš otići u iracionalan da bi u prvom postigao rezultate. Čitanje poezije može pomoći u programiranju tako što će me naučiti da razmišljam out of the box. Možda mi ona daje ideje koje neko ko ne čita neće imati.

Da li je književnost danas luksuz? Ako jeste, kako ti uspevaš da priuštiš sebi tako nešto?

Kapitalističko potrošačko društvo na književnost gleda kao na nešto što nije produktivno, pa je stoga i nevažno. Današnjem čoveku koji stalno radi, razmišlja kako da stekne još više ili je zaokupljen svim svojim problemima, ne ostaje mnogo vremena da uzme da čita i piše. Zato to možemo smatrati luksuzom. Svi bežimo od književnosti jer nemamo vremena. Ja sam prvo želeo da upišem književnost, ali odlučio sam se za programiranje smatrajući da će mi to biti oslonac za sigurnu budućnost. Od programiranja se zaista može lepo živeti. To mi u neku ruku daje i prostor da se ja mogu baviti književnošću.

Kakva je tvoja poezija i kako bi opisao savremenu poeziju?

Moja poezija je angažovana sa elementima starog. Teme su društvena ravnopravnost, potrošačko društvo, ljudska prava. Savremena poezija tretira i analizira teme koje muče današnje društvo i njegove borbe. Imperativ savremene poezije nije da bude lepa, ideja je važnija. Ali, koliko god se bavili svakodnevnim temama, ne treba da bežimo od uzvišenih tema kojima su se bavili pesnici pre nas. Obradio sam zato i neiscrpnu temu – temu ljubavi. Tema besmrtne ljubav, zatim idealne ljubavi koja se pokazuje društvu na društvenim mrežama i sl.

Da li onda možemo reći da je angažovana, a samim tim i tvoja poezija neka vrsta borbe? Protiv čega se borite?

Realnost je sada ogroman kičeraj. Koliko god bili zatrpani tim kičerajom i rijaliti šou programima na srećnim i ružičastim televizijama ovaj narod nikada neće moći da se distancira od naših veličina i velikana koji kad-tad moraju isplivati i zaurlati. U našim životima su svakodnevno prisutne popularne estradne i kulturne ličnosti koji tu kulturu poništavaju i negiraju. Trenutno je popularna jedna vrsta nekulture. Koliko god se od toga udaljio, ne možeš pobeći od stvarnosti. Ali, treba delovati na stvarnost i pokušati nešto promeniti. Ja sam stvorio svoje ostrvo (na kom nema televizije ni novina) kojim se štitim od svega toga. Moja borba se ogleda u mojoj poeziji.


Savremena poezija u Novom Sadu? Ima li je?

Postoje mesta u Novom Sadu gde ljudi mogu slušati i čitati, odnosno stupiti u kontakt sa savremenom književnošću. Moramo se malo potruditi da je pronađemo, ali savremena poezija je itekako prisutna. Organizuju se često poetske književne večeri.

Tvoja preporuka savremenih književnika?

Maja Solar, Bojan Krivokapić (njegov roman Proleće se na put sprema ušao u u uži izbor za NIN-ovu nagradu), Tanja Stupar Trifunović, Lejla Kalamuić, Tea Tulić, Daša Drndić.

Koja bi bila tvoja poruka mladima?

Ne treba odustajati od književnosti, treba je konzumirati čak i ako ti to neće doneti materijalnu korist, jer ti ona zapravo donosi ogromnu korist. Čime god da se baviš ne postoji generalni recept za sreću, već svako mora pronaći svoj put.

 

Danijela Šilovanović

IZVOROmladinske novine
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.