Провући се кроз иглене уши

Позната нам је стара библијска пословица Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство небеско (Јеванђеље по Матеју), коју је Исус изговорио када га је млади тајкун питао шта треба да учини не би ли се обрео у рају. Израз се од давнина користи да опише ситуацију која је немогућа, невероватна, неостварива, слично нашем Кад на врби роди грожђе. Као стилска појава у фразеологији се овакав тип израза назива адинатон (врста хиперболе).  Међутим, намеће се питање откуд су се баш камиле нашле на тако тешком задатку да се провлаче кроз иглене уши? Неки истраживачи, као што је словачки историчар Замаровски, тврдили су да је у питању погрешан превод и да није реч о камили (грч. kamelos), већ о сидреном ужету од камиље длаке (грч. kamilos). Изралески археолози доказали су чак и да су камиле у светој земљи припитомљене вековима након периода који се у Библији описује. Међутим, према другој теорији у Јерусалиму су постојала ниска, уска врата кроз која су пролазиле животиње, а звала су се иглене уши, па је камила кроз та врата могла да прође само ако би јој се скинуо терет, а она спустила на колена (Ана Васунг, Адинатон у анималистичкој фразеологији). Било како било, нити ће камила нити ће коноп кроз иглене уши, а да ли ће се неко од богатства овајдити на ономе свету, видећемо када до тога дође.