Бакрач је реч турског порекла и означава котао, обично бакарни, доле шири, а горе ужи.
У народу је познат израз какви бакрачи, који се односи на нешто неважно, небитно, којешта и има функцију одбијања или чак презира, нпр. Домаћи фудбал! Какав фудбал, какви бакрачи!
Израз вероватно води порекло од праксе да се стари, дотрајали и поцрнели бакрачи (какви црни бакрачи) бацају у двориште или на таван, где су могли још да се виде као део ђубрета, и замењују новим. Тако се за све што је старо, покварено, некорисно, изанђало или, једном речју, неупотребљиво могло рећи ма какви бакрачи.
По другој теорији, израз је могао настати и као мера за упоређивање вредности. Наиме, бакрач је био део породичног огњишта и као средство припреме хране заузимао је централно место у породичном дому, па је самим тим био и високо вреднован у систему породичних вредности. Међутим, како је технолошки развој хрлио напред, бакрачи, тј. огњишта, замењени су штедњацима. Отуда је бакрач могао да се искористи и као поредбена мера у односу на нешто што је савременије, вредније, боље нпр. Какав бакрач, смедеревац је права ствар!
Отуда и данас можемо да чујемо нешто типа: Какав дискмен, какви бакрачи! Ајпод је најбољи за слушање музике.