Неретко можемо чути да разне сиве еминенције кроје судбину обичног човека. Зашто је та еминeнција сива ако је већ еминенција? Познато нам је да смо еминенцију добили из латинског језика (лат. eminentia) и да је њено значење – оно што се издваја као боље од осталога, узорност, врсноћа, док се друго значење односи на титулу католичких црквених великодостојника. Речник САНУ израз сива еминанција дефинише као личност која врши велики утицај, али се држи неупадљиво, повучено (која незванично врши власт у тајности и доноси важне одлуке). Ако видимо да једно од значења придева сив представља онога који се ничим не истиче, не примећује и сл., онда нас то може навести на закључак да су сиве управо оне еминенције које се не примећују или које се налазе у сенци. Ипак, иза порекла овог израза налази се једна конкретна особа. На француском сиву еминенцију зову Éminence grise, а верује се да је израз и настао у француском језику као надимак Франсое Жозефа ди Тремблеа, саветника и десне руке кардинала Ришељеа, кога су пак звали Éminence rouge (наиме, Ди Трембле је био припадник реда капуцинера, који су носили сивe мантије, док је кардинал носио црвено). У популарној култури као пример сиве еминенције намеће се лик Малопрстића, лорда Белиша из „Игре престола“, а често су тако називали и потпредседника Дика Чејнија у Бушовој администрацији.