Sve više zavisnika od narkotika i kockanja

Sve više zavisnika od narkotika i kockanja

Čak četvrtina građana zloupotrebljava alkohol i psihoaktivne supstance, upozoravaju psihijatri povodom obeležavanja Meseca borbe protiv bolesti zavisnosti. Najčešća bolest zavisnosti je alkoholizam, ali nažalost sve je veći broj zavisnika i od psihoaktivnih supstanci, kao i kockanja.

Stručnjaci ističu da svi oblici zavisnosti nastaju usled nedostatka dopamina, hormona sreće, koji se luči kada osoba nešto radi što joj prija. Ukoliko je uživanje uskraćeno, javlja se nelagodnost i osećaj praznine tj. apstinencijalna kriza. Dokazano je da sve zavisnosti imaju istu fiziološku osnovu. Pod uticajem psihoaktivnih supstanci, javljaju se biohemijske promene u mozgu, luči se veća količina hormona koji izaziva osećaj zadovoljstva, ali javlja se i zavisnost. Nažalost, kod svih oblika zavisnosti mozak postepeno povećava nivo tolerancije na podsticaj, pa su potrebne sve veće doze.

Najčešća bolest zavisnosti u našem društvu je alkoholizam, koji se i dalje češće javlja u muškoj populaciji. U našem mentalnitetu nije dovoljno razvijena kultura uzimanja alkoholnih pića, pa čak četvrtina građana zloupotrebljava alkoholna pića i psihoaktivne supstance. Iako se lake droge u pojedinim evropskim zemljama koriste iz medicinskih razloga, što će verovatno biti u budućnosti i u našoj zemlji, njihova upotreba sada nikako nije u korist pojedinca – kaže dr Zoltan Šagi, načelnik Subotičkog Odeljenja psihijatrije Opšte bolnice.

Prema rezultatima istraživanja ljudi najčešće uzimaju psihoaktivne supstance da bi se osećali bolje, jer su to neretko osobe koje se suočavaju sa stresnim situacijama, traumama ili nekim mentalnim poremećajem. Psihoaktivne supstance na neprirodan način dovode do osećaja manje patnje i “rešenog” problema, pa osoba posezajući za takvim „rešenjem“ sve dublje tone u problem.

Moramo naglasiti da ove bolesti imaju i društvene korene, pa je za njihovu prevenciju i lečenje potrebno da se eliminišu svi razlozi zbog kojih neko podleže bolestima zavisnosti. Bolest zavisnosti nije samo medicinski problem, potrebno je da se i psihosocijalna sredina menja ukoliko želimo da ima manje zavisnika – dodaje dr Šagi.

Bolestima zavisnosti podležu mnogi, i imućni i siromašni, obrazovani i bez obrazovanja, iz gradske, a podjednako i seoske sredine. Ipak, primetno je da se alkoholizam češće javlja u srednjoj životnoj dobi, dok je narkomanija bolest koja najviše pogađa mlađu populaciju.

Pored zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sve češća je i pojava patološkog kockanja, a raste i broj zavisnih od interneta što takođe, deluje razarajuće na nervi sistem – upozorava dr Šagi.

Iako je izlečenje moguće, odnosno postizanje apstinencije, to je neretko proces koji traje nekoliko meseci, pa i godina. Za lečenje je najvažnija motivisanost osobe, kao i podrška porodice i okoline. Ipak, postotak recidiva je previsok.

Apstinencija je period kada osoba lepo i kvalitetno funkcioniše bez upotrebe psihoaktivnih supstanci. Prema svim statistikama, kod 50 do 60 odsto lečenih dolazi do pojave recidiva, što nije mali broj. To nam pokazuje da bi trebalo raditi šire na ovoj pojavi, jer nije čisto medicinski problem – upozorava dr Šagi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.