Kulturni centar Novog Sada
31.10 – 05.11
I ove godine deo programa Berlinala posetiće Beograd, Novi Sad i Niš. Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST, u osmom izdanju pod sloganom „Posle krize“, predstavljaju vam Goethe Institut iz Beograda i Kulturni centar Novog Sada od 31. oktobra do 05. novembra u Novom Sadu. Ovogodišnja selekcija nudi izbor od 10 filmova kroz koje se prožima tema krize, a po starom dobrom običaju na festival dovodimo, kako debitantska ostvarenja, tako i velikane nemačke kinematografije. Festival počinje 31. oktobra u 20.00 sati komedijom „25km/h“ reditelja Markusa Golera i scenariste Olivera Cigengalga koja probija žanrovske klišee, iznenađuje scenama i neobično ozbiljnim razmatranjima tema o životu smeštenim u kolorit Švarcvalda. Upuštanje u realizaciju neostvarenog sna dva petnaestogodišnjaka, koji se nakon 30 godina sreću na očevoj sahrani, vodiće Larsa Ajdingera i Bjarnea Medela u glavnim ulogama u turu oko Baltičkog mora uz neverovatnu hemiju između glavnih protagonista koji po prvi put glume zajedno. Film predstavlja rafinisani portret dvojice suprotnih karaktera koji na mopedima jure za propuštenim šansama. Za film Zuzane Hajnrih „Melanholična devojka“ Špigel kaže da je debitantski film retko toliko zabavan. Pruža uvid i u statistiku o procentu žena na filmskim akademijama koji iznosi 40%, a tek 20% filmova nastane pod režijiskom palicom žena. Cilj kvote je 50:50 u svim oblastima. Već dugo nijedan nemački film nije imao feminizam kao centralnu temu. Dodelu nagrade Max Ofils obrazložio je na sledeći način: „Mlada žena postaje nositeljka simptoma društva koje ne ispunjava svoje obećanje sreće“. I filmu „System Crasher“, koji na Berlinalu osvaja Srebrnog medveda, prethodi podroban istraživački rad Nore Fingšajt. Ne baveći se toliko emotivnim stanjima u ranom detinjstvu teško traumatizovane, agresivne i nekontrolisane devetogodišnje Beni, sa fenomenalnom Helenom Cengel u glavnoj ulozi, koliko sistemom pedagoške i medicinske podrške koji zakazuje na svim planovima, film postavlja pitanje šta je sa onima koji se ne daju spasiti, ali i preispituje analitički potencijal svakog čoveka kroz prizmu morala društva. Ovaj film će Vam se dugo zadržati u mislima. Još jedan Srebrni medved Berlinala otišao je novom filmu „Bio sam kod kuće“ Angele Šanelec koji se bavi promišljanjem preživljavanja i time koji je značaj smrti u životu. Prethodnim ostvarenjima, ova rediteljka nas je uverila da se neće baviti pojmovima i jednoznačnim motivima, već umetnošću, glumom i jezikom. I ovoga puta je to slučaj. „Gunderman“ je jedan od najdiferenciranijih i najboljih filmova o Istočnoj Nemačkoj, koji je stvorio fascinantan portret uzbudljivo protivrečnog poete i bageriste Gerharda Gundermana koji veruje u komunizam. Nemačka filmska nagrada potkrepljuje taj epitet, dodeljujući filmu nagrade u čak šest kategorija. Reč je o umetniku koji radi u tri smene, neprilagođen je, govori šta misli, čak i Štaziju, čiji je bio nezvanični saradnik krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. Još jedan od spomenika koji nemački filmski stvaraoci podižu određenim ličnostima je i film „Samo obična žena“. Podloška građa filma su sudski spisi. Film o ubistvu iz časti sa ritmičkim prekidima naracije fotosekvencama i dokumentarističkim materijalom poziva nemačko društvo na debatu o odgovornosti, porodičnim vrednostima i integraciji. Kroz još jedan, ovog puta fudbalski narativ „Golman Trautman“, doživećete veoma autentičnu i ljubavlju prožetu priču o pomirenju. U debitantskom filmu „Atlas“ David Navrat razvija koherentnu priču uz izvanrednu glumu Rajnera Boka. U ovoj simboličnoj priči o „malom čoveku“ stari prinudni izvršitelj iseljenja prepoznaje sina koga je odavno napustio. Ovogodišnja selekcija nam donosi i ostvarenje koje je na filmskim festivalima u Minhenu i Karlovim Varima osvojilo veliki broj značajnih nagrada. Novi film „Lara“ reditelja Jan-Ole Gerstera, koga se sećamo po ostvarenju „Oh Boy“, fokus prebacuje na starije generacije u nijansiranom portretu majke sa frustrirajućim umetničkim ambicijama. Film „Vakersdorf“, obojen lokalnim i vremenskim koloritom 80-ih godina, velika je priča o herojstvu u malom. Reditelj Oliver Hafner prenosi svoje politikološko obrazovanje o strukturama moći u Bavarskoj tog vremena pružajući oštru analizu događaja i ishoda. Film se završava u aprilu 1986. godine kada je već stigla vest o katastrofi nuklearnog reaktora u Černobilu i tri godine pre zvanične obustave gradnje nuklearnog postrojenja. I na kraju, čudo se ipak dogodilo. Želimo Vam mnogo uzbudljivih trenutaka i zanimljivih otkrića na ovogodišnjem GoetheFEST-u!