СексИпил или сексЕпил, питање је сад?
Иако речници и приручници кажу сексЕпил, ретко ћемо чути да било ко тако и изговара ову реч, прекрштавајући је у сексИпил.
Шта је посреди?
Реч сексЕпил добили смо од енглеског израза sex appeal, што значи сексуална привлачност, док дефиниција у шестотомном Речнику Матице српске гласи: еротско-сексуална драж, привлачност неке особе. Одатле нам и придев сексепилан.
По правилима транскрипције са енглеског језика sex appeal би требало изговарати и писати као сексЕпил (мада остаје мало нејасно зашто не и сексАпил), а не као сексИпил, с обзиром на то да реч не води порекло од непроменљивог придева секси (енгл. sexy).
Међутим, ако укуцате и једну и другу реч у претраживач Гугл, доћи ћете до неких занимљивих резултата: сексЕпил се појављује у 88.000 погодака, а (погрешни) сексИпил у 158.000, дакле, скоро два пута више. То значи да се сексипил међу говорницима у свакодневици већ довољно искристалисао и укоренио, иако ни други облик није много далеко иза.
Ако претрагу урадите преко електронског Корпуса савременог српског језика, резултати су обрнути, сексИпил се појaвљује у 5 извора, а правилни сексЕпил у 30, и углавном су у питању листови као што су Политика или Нин.
С обзиром на испреплетаност оба облика у писаним, што фомалним што неформалним, изворима, можда решење о дублетности није наодмет, слично облицима разочарЕње и разочарАње, који су нормативно равноправни, иако именица очигледно води порекло од глагола разочарАти (се).