Пише, Спасоје Томић , магистранд историје
Да је вријеме комунизма и једноумља прошло онога тренутка када је СКЈ престао да постоји почетком 90 их година то сви сада знамо.
То једноумље нам је донијело много тога лошег, прије свега мржњу према нашој светој, саборној и апостолској СПЦ.
Остаци те идеологије видљиви су у Србији и Црној Гори и дан данас и њихов политички и идеолошки дискурс није се мијењао. Од самих почетака вишестраначког живота, прво прикривено а касније и отворено ударали су не само на странке деснице и десног центра већ прије свега на СПЦ као носећи стуб српске духовности, историје и државотворне улоге. Многи се данас са сујетом сјећају Патријарха Павла, али се не сјећају колико су га деугосрбијанци и првоцрногорци нападали, онако јадно биједно и до неукуса болесно. Нису стали већ су наставили да напају и Патријарха Иринеја и сада Патријарха Порфирија, али мета и то главна сво вријеме је био Архиепископ и владика Бачки Иринеј Буловић.
Ако се неко пита зашто је то тако, објашњење је веома једноставно, осим што је Арх. Иринеј један од највећих духовника свог времена, он се није либио а ни сада се не либи, да атеистичко анархистичким љевичарима каже истину у лице, онако оштро очински, као глава породице када у кући треба донијети неку одлуку. А Иринеј је одлуке доносио баш онако како је требало, након његових текстова увијек би настала општа вика метеж и најгоре увреде на његов рачун, почевши од србијанских аутошовиниста, преко бошњачких трансверзалиста па све до црногорских усташа. Сама та чињеница да су реакције на њега увијек такве полазују сву раскош интелектуалне надмоћи бачког Владике, који је био и остао носећи стуб СПЦ у најтежим временима.
Зато сам једном и рекао у збиљи, мада су неки мислили да се палим да бих волио да Владика Иринеј поживи макар двјеста година.
Нисам се шалио, то би заиста било лијепо, јер би сузе друге Србије неумитно текле и било би лијепо гледати немоћно ништање што би рекао блаженопочивши Митрополит Амфилохије брозових епигона из Јајца како у својој брозомори лију сузе, немоћни да пеомијене било шта осим можда понеки комад намештаја у крвавим салонима отетих вила на Дедињу.
Архиепископ Иринеј остаје парадигма и остаће записан као личност у историји нашег српског народа која је сломила атеистички дух који се био повампирио захваљујући донацијама УСАИД, али ми УСАИД не може као ни његови пратиоци против онога који у Бога вјерује и коме Бог даје снагу.
Related
