Ako je tačno ono što čitamo u medijima, da je Spajićeva vlada već sastavljena i da ćemo ubrzo imati zvanične informacije o rečenom, prva opservacija koja se nameće jeste da Crnu Goru očekuje nastavak i produbljivanje političke i svake druge nestabilnosti. Naime, sam fakat da će novu vladu podržavati između 41 i 43 poslanika ukazuje na tanku, kritičnu i tesnu većinu koja za tili čas može da se istopi i da novu vladu izbaci iz sedla. Iskustvo Krivokapićeve vlade sveže je i upečatljivo svima, pa se na toj tački ne moramo zadržavati. Po svemu sudeći, Spajić nije uspeo da odoli pritiscima, najpre spoljnim, i odustao je od načela inkluzivnosti ili da stvari nazovemo pravim imenom napravio je grešku kao i njegovi prethodnici stavljajući veto na ulazak u vladu stranaka koje prevashodno predstavljaju stavove Srba u Crnoj Gori. Tačno je da mnogi Srbi glasaju i za PES i za Demokrate, ali je takođe tačno i da su svi oni kao i većina birača drugih nacionalnosti protiv politike veta i aparthejda koja se svodi na isključivanje grupe partija iz svake kombinatorike prilikom sklapanja vlasti. Štaviše, kod Krivokapića i Abazovića je barem bilo Srba među ministrima, dočim će u novoj vladi oni pedantno biti elimunisani ili svedeni na ukras, ikebanu ili fikus, kako se kome dopada. Za svaku je pohvalu što je nova vlada inkluzivna za Bošnjake, Albance, Muslimane i Hrvate, ali je demokratska i politička sramota da pod bilo čijim pritiskom isključite srpski faktor. Takođe, najsvežije istorijsko iskustvo uči i podseća da ti fatkori ma koliko moćni bili neće pomoći ni dugovečnosti vlade ni stabilizaciji političkih prilika u Crnoj Gori. Ko ne veruje, neka pogleda epiloge Krivokapićeve i Abazovićeve vlade. Na stranu činjenica da mnogi predstavnici manje brojnih naroda nisu ekskluzivni zastupnici interesa svojih naroda već najpre sateliti i trabanti DPS-a, često ogrezli u koruptivnim i drugim aferama. Mnogi od onih koji će kolo voditi u Spajićevoj vladi bili su žestoki protivnici Temeljnog ugovora itd.
Takođe, ne treba biti politički analitičar pa utvrditi da je većina od 41 do 43 poslanika izuzetno daleko od tropetinske ili dvotrećinske i da od krupnih reformskih zahvata nema ništa. Osim u slučaju da novoj vladi pomogne DPS što ne treba isključiti jer ovako konstituisana, ovo je zapravo vlada PES-a, Demokrata i DPS-a čiji su verni sledbenici i tasteri Ibrahimović, Vuksanović i pojedini predstavnici Albanaca. Kada je reč o srpskom faktoru i njihovim liderima, treba da budu na oprezu i spremni na delovanje jer ovakva vlada sa krupnom senkom DPS-a u pozadini može vrlo brzo da počne sa čišćenjem javne uprave i javnih preduzeća od Srba i Crnogoraca koji se protive politici aparthejda a i da pokuša sa novim udarima na SPC i MCP jer ne treba zaboraviti da DPS, Vuksanović i Ibrahimović nisu preboleli Temeljni ugovor i da i ne kriju da žele da ga ponište, a da Spajićeve vlade i Bečićeve skupštinske većine bez gore navedenih – nema.
Takođe, sviđali nam se Abazović i URA ili ne, ne može se prenebregnuti njihov doprinos demokratskim promenama u Crnoj Gori, a oni su glatko precrtani dok je HGI kao ćerka firma DPS-a, na primer, prigrljena neupitno.
Zašto su se Spajić i Bečić opredelili za tanku skupštinsku većinu i vladu koja kenseluje a ne postiže širi konsenzus? Ne možemo precizno i neupitno da znamo mada se lako da naslutiti. Kako god bilo, takva odluka politički nije pragmatična, ne vodi državu ka stabilizaciji, neće imati reformski kapacitet, imaće mnogo neprijatelja, unakrsnu medijsku i političku paljbu kako sa prosrpskog tako i sa indipendističkog pola i na posletku trajaće kraće i od Krivokapićeve i od Abazovićeve vlade. Svako ima svojih pet minuta slave i to je nesporno, ali imajući u vidu ukupne okolnosti u kojima će vlada delovati, slavnih momenata će biti malo ili nikako a političkog katrana i perja po svemu sudeći poprilično.
Related
