Autorski tekst za BORBU piše:
Bojan Panaotović
U mračnoj balkanskoj krčmi, da upotrebimo tu staru dobru Krležinu metaforu vazda je bilo nepočinstava, zle krvi, zajedljivosti i bratoubilaštva. Valjalo bi iz tog, ničeovski rečeno, večnog vraćanja istog izaći kroz praštanje, suočavanje sa sopstvenom prošlošću i dobrosusedstvo a ne, recimo, kroz kreiranje vojnog saveza kome od pre nekoliko meseci svedočimo a kome su pristupili Zagreb, Tirana i Priština a čiji su ciljevi antisrpski.
Nije to ništa novo. Ovu koaliciju oličenu u balistima i ustašama gledali smo na istorijskom delu od 1941. do 1945. godine i za plod je imala stotine hiljada pobijenih i prognanih. Jasenovac i ostali logori smrti vrh su ledenog brega opšteg pogroma nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Kao i svaka zločinačka tvorevina i ova kvislinška balkanska osovina raspala se paralelno sa raspadom nacizma i fašizma. No, neki smatraju da posao nije završen. O tome smo mogli da slušamo na koncertu Perkovića i Zagrebu. Ta manifestacija pokazala je koliko bi bilo spremnih da ponovo krenu u novi genocid.
Otuda, kad Grlić Radman i ostali kažu da je nacionalni interes Hrvatske da Crna Gora uđe u EU, ne misle oni niti na EU niti na crnogorsko dobro već im je intencija najpre da Podgoricu uvuku u srbofobnu balkansku koaliciju koja će kontinuirano i istrajno raditi protiv Srbije i interesa Srba u regionu. Da će ovaj naum biti teško sprovesti u praksi Grlić Radman, Picula, Đenero i ostali srbofobi uvideli su 2020. godine kada je narod na izborima oborio Đukanovićevu vlast dočim je jedan od ključnih postulata nove pobedničke snage bio poboljšanje odnosa sa Srbijom a koje je upravo Đukanović u poznoj fazi svoje vladavine urušio.
Takođe, srbofobna menažerija treba da računa sa činjenicom da sva relevantna istraživanja u Crnoj Gori pokazuju da je SPC institucija koja uživa najveći ugled i najveće poverenje građana Crne Gore. Istorijski bekgraund takođe ne ide u prilog snovima Zagreba jer su Srbija i Crna Gora oduvek bile saveznice. Meka moć koju Srbija emituje takva je da većinski građani Crne Gore gravitiraju Beogradu dok Zagreb daleko zaostaje.
Činjenica ustanovljena na popisu a koja kazuje da je Srba u Crnoj Gori oko 35%, a da srpskim jezikom govori najveći broj građana Crne Gore takođe predstavlja nepremostivu prepreku za podle planove Zagreba da uvuče Crnu Goru u antisrpsku balkansku koaliciju. U kontekstu svega rečenog za Srbiju je gotovo irelevantno da li će Crna Gora ući u EU ili ne ali je od suštinskog značaja, štaviše njen je nacionalni interes, da joj Crna Gora bude prijateljska država koja će negovati evropsku tekovinu dobrosusedstva te da ne bude deo antisrpske osovine Zagreb – Priština – Sarajevo – Tirana.
Imajući sve rečeno u vidu Srbiji bi više odgovaralo da Crna Gora uđe u EU nego da ne uđe jer bi unutar EU imala još jednu državu koja bi joj mogla biti saveznica kao što je to sada Mađarska ili makar zemlja koja će joj biti veoma bliska kao što su na primer Kipar, Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija…
Suma sumarum, na žalost Zagreba, Grlić Radmana i dela političke pozornice u Crnoj Gori, od nje se neće moći stvoriti antisrpska država, proksi Zagreba ili neka kriptoustaška tvorevina(unutar EU ili izvan nje). Ona to nije bila nikada u svojoj istoriji a onaj ko je to pokušao da napravi izgubio je vlast.
Related
