Tribina pod nazivom „Zatvoreno nebo nad Dobricom Ćosićem?” održana je u sredu 28. februara u klubu „Tribina mladih”, Kulturnog centra Novog Sada. Na predavanju je o ovoj temi govorio istoričar Milovan Balaban.
Dobrica Ćosić (1921-2014) jedan je od najznačajnih srpskih pisaca 20. veka. Bio je politički komesar Rasinskog partizanskog odreda tokom Drugog svetskog rata, kasnije agitpropovac, i jedan od onih koji su radili na oblikovanju komunističkog pogleda na svet i koji su stvarali „novo” društvo u novo-staroj Jugoslaviji.
Balaban je na početku tribine podsetio na reči Ćosića da je njegova generacija odrastala učeći o herojstvu predaka iz Prvog svetskog rata. Ta ista generacija, u decenijama koje su dolazile, bila je uvučena u „mehanizam istorije” (stvaranje SFRJ, njen raspad 90-ih godina i na kraju NATO bombardovanje 1999. godine).
Zbog toga je Ćosić govorio: „Ja trpim istoriju”. Krajem 90-ih, kada se sve obrušilo na Srbe, Dobrica Ćosić je počeo da zagovara taktiku za biološki opstanak Srba.
Balaban je, dalje, rekao da je sklonost ka sumnji Ćosića terala na preispitivanje, a to je bio jedan od najbitnijih motiva za stvaranje njegovog ogromnog književnog opusa, kao i mnoštva publicističkih spisa u kojima se hvatao u koštac sa aktuelnim pitanjima tadašnje države.
Ćosićev uticaj bio je veliki i zbog toga što je upravo 70-ih godina napisao kapitalno delo Vreme smrti, po kojem ga poznajemo kao „srpskog Tolstoja”.
– Počevši od 70-ih godina pa sve do stvaranja višestranačkog sistema kod nas, ozbiljni ljudi su išli kod Ćosića kao na hodočašće. On je bio stožer nacionalnog okupljanja i od tada potiče model pominjanja Ćosića kao „oca nacije” – rekao je Balaban.
Kasnije, naročito posle pada Aleksandra Leke Rankovića, ali i od kada je postao akademik 1970. godine, Ćosić povodom negativnih iskustava konfederalizovane države i eksperimenta komunizma počinje sve otvorenije da deluje disidentski. Imao je mnoštvo zamerki, kako na status sopstvenog naroda u okviru Jugoslavije, tako i na sveukupni koncept komunističke diktature na čelu sa Titom.
Kroz Ćosićeve književne junake vidi se da, u cilju modernizacije i prihvatanja evropskih trendova, dolazi do konstantnog sukoba generacija u Srbiji kao zaostaloj agrarnoj zemlji. Tako Vukašin Katić napušta Prerovo i svog oca Aćima, Ivan Katić izneverava oca Vukašina, a čitava plejada SKOJ-evaca napušta ideale svojih očeva, pokušavajući da izgradi pravednije i bolje društvo. Ovim je Ćosić kroz svoje romane veoma dobro prikazao značaj vere kod Srba, ma kakva ona bila.
Iz tih opisa, zaključio je na kraju predavanja Balaban, možemo da nazremo da li se Ćosiću, na kraju njegovog prebogatog životnog iskustva, nebo konačno otvorilo, odnosno da li je mladi revolucionar i koreniti preobrazitelj sveta uspeo na kraju da preobrazi samog sebe.
Related
